Dugi COVID, ili post-COVID sindrom, stanje je koje pogađa određeni broj pacijenata nakon preležane akutne faze COVID-19 infekcije. Ovo stanje karakterišu različiti simptomi kao što su umor, dispneja, bol u mišićima i zglobovima, koncentracione poteškoće, gubitak mirisa i ukusa, kao i druge neurološke i psihijatrijske manifestacije. Ovi simptomi mogu trajati nedeljama, pa čak i mesecima nakon što je infekcija COVID-19 zvanično završila.
Iako trenutno ne postoji specifično lekarski odobren pristup za lečenje dugog COVID-a, postoji mnogo istraživanja i eksperimentalnih terapija koje se primenjuju u svrhu olakšavanja simptoma i poboljšanja kvaliteta života pacijenata. U tom kontekstu, ishrana igra važnu ulogu, i postoji nekoliko aspekata ishrane koji mogu biti od koristi pacijentima sa dugim COVID-om.
Antiinflamatorna ishrana: Dug COVID često prate hronična inflamacija i autoimune reakcije. Ishrana bogata antiinflamatornim namirnicama kao što su voće, povrće, orašasti plodovi, maslinovo ulje, riba bogata omega-3 masnim kiselinama, i začini poput kurkume, može pomoći u smanjenju upale i ublažavanju simptoma.
Vitamini i minerali: Suplementacija određenih vitamina i minerala može biti korisna, posebno ako pacijent ima nedostatak određenih hranljivih sastojaka. Vitamin D, vitamin C, cink i selen igraju važnu ulogu u jačanju imunološkog sistema i smanjenju rizika od infekcija.
Hidratacija: Adekvatna hidratacija je ključna za oporavak od dugog COVID-a, posebno ako pacijenti imaju simptome poput proliva, povraćanja ili groznice. Voda je neophodna za održavanje ravnoteže elektrolita i opšteg zdravlja.
Pravilna ishrana: Uravnotežena ishrana koja obezbeđuje dovoljno proteina, ugljenih hidrata i masti igra važnu ulogu u obnovi organizma nakon bolesti. Pacijenti sa dugim COVID-om treba da se posavetuju sa lekarom ili nutricionistom kako bi razvili prilagođeni plan ishrane.
Eliminacija potencijalnih okidača: Neki pacijenti primećuju da određene namirnice pogoršavaju njihove simptome. Moguće je da pojedinci imaju netoleranciju ili alergiju na određene sastojke, pa bi eliminacija ovih namirnica iz ishrane mogla poboljšati njihovo stanje.
Važno je napomenuti da pristup ishrani treba individualizovati za svakog pacijenta sa dugim COVID-om, jer simptomi i potrebe mogu varirati značajno. Pre nego što bilo kakve promene u ishrani uvedete, preporučuje se konsultacija sa lekarom ili nutricionistom kako biste razgovarali o svojim simptomima i potrebama.
Produženi COVID-19, poznat i kao dugi COVID, može imati ozbiljan uticaj na pacijente sa hroničnim bolestima, kao što su dijabetes i hipertenzija. Ishrana igra ključnu ulogu u upravljanju ovim stanjima, pa je važno prilagoditi ishranu pacijentima sa dugim COVID-om koji već imaju hronične bolesti.
Evo nekoliko smernica i potencijalnih dijetalnih pristupa za takve pacijente:
Za pacijente sa dijabetesom
Kontrola ugljenih hidrata: Pacijenti sa dijabetesom treba da budu posebno pažljivi u vezi sa unosom ugljenih hidrata. Preporučuje se ravnoteža između kompleksnih ugljenih hidrata (npr. integralne žitarice, povrće) i unosom prostih šećera i brzih ugljenih hidrata.
Monitorisanje glikemije: Redovno praćenje nivoa šećera u krvi pomaže u pravilnom upravljanju dijabetesom. Pacijenti sa dugim COVID-om trebaju biti posebno pažljivi jer stres i upala mogu uticati na nivo šećera u krvi.
Unos vlakana: Ishrana bogata vlaknima može pomoći u kontroli glikemije. To uključuje voće, povrće, integralne žitarice, pasulj i orašaste plodove.
Zdrave masti: Uključivanje zdravih masti, poput maslinovog ulja, orašastih plodova i ribe bogate omega-3 masnim kiselinama, može pomoći u kontroli glikemije.
Za pacijente sa povišenim pritiskom
Smanjen unos soli: Smanjen unos natrijuma (so) je ključan za kontrolu povišenog krvnog pritiska. Pacijenti sa dugim COVID-om trebaju se pridržavati niskosolne dijete.
Bogata kalijumom: Kalijum je mineral koji može pomoći u smanjenju pritiska. Namirnice bogate kalijumom uključuju banane, narandže, krompir i spanać.
Magnezijum: Ishrana bogata magnezijumom takođe može biti korisna za regulisanje krvnog pritiska. Obratite pažnju na namirnice poput badema, pasulja i celih žitarica.
Dijeta bogata voćem i povrćem: Voće i povrće su ključni delovi dijete za održavanje zdravog krvnog pritiska zbog prisustva vlakana, vitamina i minerala.
Primer plana ishrane
Primer dijetalnog plana koji odgovara pacijentima sa dugim COVID-om, dijabetesom i visokim krvnim pritiskom mogao bi izgledati ovako:
Doručak: Ovsena kaša sa svežim bobičastim voćem i bademima.
Ručak: Pileća salata sa maslinovim uljem i svežim povrćem.
Užina: Grčki jogurt sa orašastim plodovima.
Večera: Pečena riba sa povrćem na pari i smeša integralnih žitarica.
Užina: Kriška integralnog hleba sa avokadom.
Važno je napomenuti da ovaj plan ishrane treba da bude prilagođen individualnim potrebama pacijenta, uključujući nivo fizičke aktivnosti, specifične simptome dugog COVID-a i terapije koje su im propisane. Pre nego što pacijent počne sa bilo kojom dijetom, preporučuje se da se konsultuje sa lekarom ili nutricionistom kako bi se obezbedila najbolja podrška za njihove zdravstvene potrebe.
Uredništvo portala LekarInfo
