“Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrtnosti u svetu. Više ljudi godišnje umre od kardiovaskularnih bolesti nego od bilo koje druge bolesti, čak više od svih karcinoma zajedno”, kaže za Kurir ass. dr sc. med. Milena Pandrc, internista kardiolog.
- Situacija u Srbiji je podjednako zabrinjavajuća, bolesti srca i krvnih sudova su takođe prvi uzrok smrtnosti. Od njih je u 2021. godini umrlo 41% ljudi. Iz tog razloga neophodna je stalna edukacija o faktorima rizika za kardiovaskularna oboljenja, koji se dele na: nepromenjive - one na koje ne možemo uticati (godine starosti, pol, genetsko opterećenje) i promenjive - one na koje možemo uticati (loša ishrana, gojaznost, nizak stepen fizičke aktivnosti, visoka koncentracija holesterola i triglicerida u krvi, povišen krvni pritisak, pušenje, stres). Bitno je podizati društvenu svest u pogledu postojanja tradicionalnih kardiovaskularnih faktora rizika. Ono što su bili faktori rizika za nastanak koronarnih bolesti pre 20, 30 godina, isti su i danas, ali smo danas mnogo upućeniji u njihovu težinu i što je još bitnije, imamo ozbiljne resurse da ih lečimo i minimizujemo. Zato je potrebno razbiti predrasude i stručne i opšte javnosti što se tiče terapije, načina lečenja i težine kardiovaskularnih rizika. Mislim da to treba svima da nam bude fokus.
Da li je nepravilna ishrana jedan od značajnih uzroka kardiovaskularnih bolesti i možemo li ih prevenirati pravilnom ishranom?
- Kaže se da je zdrava ishrana preduslov za zdravlje srca. Potrebno je negovati uravnoteženu ishranu i ograničiti unos zasićenih masti, alkohola, šećera i soli. Takva ishrana može pomoći u smanjenju holesterola, krvnog pritiska, težine i rizika od kardiovaskularnih bolesti. Pravilna ishrana podrazumeva raznovrsnu ishranu sa oko 130g složenih ugljenih hidrata dnevno, uz zabranu unošenja trans masti (prženje, pohovanje), prostih ugljenih hidrata (slatkiši, beli hleb) i restrikciju zasićenih masti na manje od 7% dnevnog kalorijskog unosa (svinjska mast).
Šta je još sve opasno po zdravlje srca osim hiperlipidemije?
- Važno je naglasiti da su hipertenzija, gojaznost, povećane koncentracije holesterola, predijabetes, hronične bolesti koje zahtevaju doživotno lečenje, a značajno doprinose riziku od kardiovaskularnog oboljevanja i umiranja.
Da li su pušenje i hipertenzija takođe značajni faktori rizika?
- Iako na neke faktore rizika ne možemo uticati, promenom životnih navika može se redukovati rizik od razvoja ateroskleroze. Pušenje je izuzetno važan faktor koji se na listi faktora rizika nalazi čak i iznad abdominalne gojaznosti. Ovo je možda i najvažniji korak u promeni životnih navika kako bismo smanjili rizik od ateroskleroze. Arterijska hipertenzija je glavni nezavisni faktor kardiovaskularnog rizika. No, u kombinaciji s drugim faktorima rizika opasnost od prerane ateroskleroze se višestruko povećava.
Kod osoba s povišenim krvnim pritiskom dvostruko je veći rizik nastanka srčanog udara u odnosu na osobe s normalnim krvnim pritiskom. U slučaju povišenog krvnog pritiska i povišene koncentracije holesterola u krvi, rizik nastanka srčanog infarkta povećava se i do 15 puta u odnosu na osobe s urednim vrednostima krvnog pritiska i holesterola.
Srpski kardiolozi su poznati po tome da drže korak sa svetom. Šta se kod nas dešava na polju inovacija?
- Stručna javnost deli oduševljenje inovativnom terapijom za dijabetes kojom se postižu izuzetni efekti kod gojaznih osoba. Kroz uticaj na hormone koji kontrolišu sitost i glad, ovim lekovima se u kliničkim studijama i svakodnevnoj kliničkoj praksi postižu rezultati uporedivi sa učincima barijatrijske hirurgije. O njihovoj bezbednosti dosta govori i činjenica da je semaglutid (Ozempic) u Americi odobren i za terapiju gojaznih adolescenata, starijih od 12 godina. Ovaj lek, uz neupitnu primenu nefarmakoloških mera (pravilna ishrana i fizička aktivnost), je skoro polovinu gojazne dece u ispitivanoj grupi preveo u niže katerogije BMI (prekomerne telesne težine i normalne telesne težine), i to nakon 68 nedelja primene. Nova terapijska opcija je retatrutid, novi lek koji deluje na tri na tri hormona čije ime počinje slovom G (glukozno-zavisnog insulinotropnog peptide, glukagonu-nalik peptida i receptora za glucagon), uključenih
u osećaj sitosti i regulaciju telesne težine. Ovaj, za sada eksperimentalni lek, je dao do sada najsnažniji efekat kada je reč o smanjenju telesne težine. Sa primenom 12 mg ovog leka tokom 11 meseci, ispitanici u svoju telesnu težinu smanjili za skoro četvrtinu.
Oprezno sa uvođenjem aktivnosti
Preporučuju se šetnja, plivanje, vožnja biciklom....
Koliko je važna fizička aktivnost i da li je tačno da se naše srce odmara dok šetamo?
- Fizičku aktivnost bi trebalo uvoditi postepeno uz obaveznu proveru kardiovaskularnog statusa pre vežbanja. Individualno podešen program aktivnosti uključuje 30 do 60 minut umerene aerobne fizičke aktivnosti dnevno (50 do 70% maksimalnog srčanog pulsa) sa postepenim uvođenjem, najmanje 5 dana nedeljno. Kako i koliko će vežbati zavisi od mogućnosti i želje svakog pacijenta, ali su optimalne kontinuirana šetnja, plivanje, vožnja biciklom, laka aerobna gimnastika. Osobe bez kontraindikacija mogu da imaju i intenzivan aerobni trening u trajanju od 75 min sedmično. Redovno vežbanje i fizička aktivnost do granice zamora, odnosno adaptiranje fizičke aktivnosti na simptomatski status i lične okolnosti, apsolutno se preporučuje. Nadzirana kardiovaskularna rehabilitacija razmatra se kod pacijenata sa ozbiljnijim stadijumima kardiovaskularnih oboljenja, kod krhkih i bolesnika sa komorbiditetima. Pacijenti sa stabilnim kardiovaskularnim oboljenjem mogu samostalno da organizuju fizičku aktivnost u skladu sa ličnim preferencama, dok odmakli stadijumi bolesti srca i krvnih sudova sa ispoljenim komplikacijama zahtevaju superviziranu programiranu fizičku aktivnost.
Kurir.rs/ Jelena Vukić
