Prof. Dr Lazar Popović: Rak dojke i genetika - šta morate znati, čak i ako redovno radite samopregled?

Na povećani rizik od pojave ovog malignog oboljenja pored genetike svakako utiče i načina života ali i drugi faktori. Zato nam njihovo razumevanje pomaže da preduzmemo korake ka prevenciji i ranom otkrivanju bolesti.

Profesor Popović ističe da se šanse za razvoj raka dojke kod žena udvostručuju ako imaju srodnika prvog stepena, koji je bolovao od iste bolesti. Rođak prvog stepena je neposredni član porodice, poput rođene sestre, majke ili ćerke.

Značaj samopregleda i mamografije

Samopregledi od 20. godine, kao i ultrazvučni pregledi su zato ključni u prevenciji kod mlađih žena.

- Mlađe pacijentiknje koje još nisu u sistemu skrininga jednom mesečno bi trebalo da rade samopregled i ako napipaju neki čvor ne bi trebalo da čekaju da čvor prođe već se odmah jave svom lekaru koji će proceniti da li je u pitanju neki problem ili je ipak nešto benigno i bezazleno. Mlade devojke bi već oko 20.-25. godine trebalo da počnu da rade redovne samopreglede dojki.

Za žene starije životne dobi neophodni su redovni mamografski pregledi.

- Žene od 50 do 70 godine najbolje je da ne čekaju bilo kakve simtpome nego da se javljaju na redovne mamografske preglede kada bolest još ne može da se uoči na drugi način nego samo mamografijom. Tada je tumor manji od jednog centrimetra i tada je šansa za izlečenje 100 odsto.

Od terapija imamo sve što ima i Zapadna Evropa

Što se tiče načina lečenja, prof. dr Popović ističe da su do sada napravljeni značajni pomaci, a da su jedino potrebne terepije za metastatski rak dojke.

- Svi inovativni lekovi su stavljeni na listu tako da imamo sve što ima i Zapadna Evropa i sve razvijene zemlje. Što se tiče metastatskog raka dojke, i tu smo naprvili pomak, međutim za njega postoje neki inovativni lekovi koji još uvek nisu na listi. Nadamo se da ćemo imati češća dopunajvanja liste i da će i ti lekovi doći na pozitivnu listu.

Kako izgledaju statistički podaci za Srbiju?

Prof. dr Popović ističe da je Srbija u sredini po broju dijagnostikovanih i broja umrlih kada se radi o karcinomu dojke, ali smo i dalje daleko od evropskog proseka. Na svakih 100 dijagnostikovanih u odnosu na evropski prosek, kod nas osam žena više premine. Za stopu od 5.000 novodijagnostikovanih godišnje, 400 žena više umre u odnosu na evropski prosek. Zbog toga je veoma važna rana dijagnostika, skrining i lečenje.

Ostali faktori rizika

Genetika je međutim samo deo slagalice. Faktori kao što su starost, hormoni i stil života takođe imaju veliki uticaj na rizik od raka dojke. Iako ne možete kontrolisati svoje gene, možete usvojiti zdrav način života kako biste smanjili druge rizike. Uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost, izbegavanje pušenja i prekomernog unosa alkohola mogu da vam pomognu da smanjite ukupni rizik.

Samopregled – korak po korak

Evo kako da pravilno uradite samopregled dojki, prema preporukama stručnjaka sa klinike Mejo.

Sedite ili stanite bez košulje i grudnjaka ispred ogledala sa rukama sa strane. Da biste vizuelno pregledali svoje grudi, uradite sledeće:

• Okrenite se napred i potražite nabore, rupice ili promene u veličini, obliku ili simetriji
• Proverite da li su vam bradavice okrenute
• Pregledajte svoje grudi sa rukama pritisnutim na bokove
• Pregledajte svoje grudi sa podignutim rukama i dlanovima pritisnutim zajedno
• Podignite grudi da vidite da li su grebeni duž dna simetrični

Koristite jagodice prstiju da pregledate svoje grudi

Samopregled dojki može se obaviti na više načina:

• Ležeći - Izaberite krevet ili drugu ravnu površinu da legnete na leđa. Kada ležite, tkivo dojke se širi, čineći ga tanjim i lakšim za opip.
• U tuš kabini - Namažite prste i grudi sapunom kako biste lakše klizili po koži.

Kada pregledate svoje grudi, neki opšti saveti koje treba imati na umu uključuju:

• Koristite jagodice na prstima za pregled: Koristite jagodice prstiju kao i različite nivoe pritiska. Cilj je da osetite različite dubine dojke koristeći različite nivoe pritiska da biste osetili tkivo dojke. Koristite lagani pritisak da osetite tkivo najbliže koži, srednji pritisak da osetite malo dublje i čvrst pritisak da osetite tkivo najbliže grudima i rebrima. Obavezno koristite svaki nivo pritiska pre nego što pređete na sledeće mesto.
• Ako niste sigurni koliko pritiska bi trebalda primenite, razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom.
• Ne žurite: Pregled može potrajati nekoliko minuta da pažljivo pregledate svoje grudi.
• Pratite obrazac: Koristite metodičku tehniku da biste osigurali da pregledate celu dojku. 

Počnite blizu ključne kosti i pregledajte taj deo, pomerajući prste prema bradavici. Zatim pomerite prste na sledeći odeljak.

Zakažite pregled kod lekara ako primetite:

• Tvrdu kvržicu ili čvor blizu pazuha
• Promene u načinu na koji vaše grudi izgledaju ili ih osećate, uključujući zadebljanje ili izraženu punoću koja se razlikuje od okolnog tkiva
• Udubljenja, nabore ili izbočine na koži vaših grudi
• Nedavnu promena na bradavici koja postaje uvučena umesto da viri
• Crvenilo, toplotu, otok ili bol
• Svrab, ljuspice, rane ili osip
• Krvavi iscedak iz bradavica

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Vrste raka dojke: Najčešći oblici i njihove glavne karakteristike