Rak jajnika često se otkrije u odmakloj fazi: Ovo su najčešći simptomi i novosti u oblasti terapije

Lečenje raka jajnika obično uključuje hirurški zahvat i hemoterapiju. Kada rak jajnika prvi put počne da se razvija, možda neće izazvati nikakve primetne simptome. Kada se simptomi raka jajnika jave, obično se pripisuju drugim, češćim stanjima.

Novosti na polju terapije 

U jednoj studiji objavljenoj u časopisu Science Advances, istraživači iz Klinike Mejo identifikovali su novu metu za imunoterapiju, takozvani skriveni antigen (eng. cryptic antigen), koji bi mogao igrati ključnu ulogu u jačanju imunog sistema u borbi protiv tumora kod raka jajnika.

Skriveni antigeni su delovi proteina, poznati kao epitopi, koji su inače „sakriveni“ ili nedostupni imunom sistemu, ali mogu biti prisutni u ćelijama tumora.

- Ova otkrića ukazuju na potrebu da proširimo potragu za antigenima koji mogu poslužiti kao mete u lečenju raka jajnika - kaže dr Marion R. Kurtis, viši saradnik u oblasti imunologije na Klinici Mejo i glavni autor studije.

Dr Kurtis objašnjava da je identifikacija antigena povezanih s tumorima, koje prepoznaju T ćelije, od suštinskog značaja za uspešnu primenu imunoterapije kod raka jajnika, bolesti kod koje ćelije koje nastaju u jajnicima brzo rastu i mogu da napadnu i unište zdravo tkivo u telu.

Istraživači su karakterisali antigene koje proizvode tumori kod raka jajnika koristeći višeomske pristupe kako bi utvrdili njihovu sposobnost da pokrenu imuni odgovor. Višeomski pristupi obuhvataju korišćenje različitih bioloških "slojeva" (tj. genoma, proteoma, mikrobioma, epigenoma) kako bi se bolje razumeli mehanizmi bolesti, procesi detekcije, potencijalna prevencija i preciznije terapije.

Istraživači su prethodno bili usmereni na otkrivanje novih antigena (neoantigena). Međutim, prethodna istraživanja su pokazala da se neoantigeni retko nalaze u uzorcima raka jajnika, što ih čini manje atraktivnim ciljevima za terapiju. Iako su ciljana imunoterapija i inhibitori imunoloških kontrolnih tačaka dali odlične rezultate u lečenju više vrsta raka, pacijentkinje sa rakom jajnika imaju ograničenu korist od ovih pristupa.

Šta nas očekuje?

Istraživači planiraju da dalje proučavaju skrivene antigene u cilju razvoja novih tretmana — poput vakcina ili imunoterapija — koje bi mogle pomoći imunom sistemu da efikasnije prepozna i napadne tumore. Ovi novi pristupi će najpre biti testirani u laboratorijskim modelima i kliničkim ispitivanjima kako bi se procenila njihova bezbednost i efikasnost, prenosi portal klinike Mejo.

Sledeći koraci uključuju obimnija istraživanja kako bi se utvrdilo koliko su skriveni antigeni zastupljeni u različitim vrstama tumora, kao i da bi se ispitala moguća veza između nivoa tih antigena i odgovora pacijenata na imunoterapiju.

Takve studije mogle bi otvoriti put ka razvoju imunoterapija koje ciljaju skrivene antigene i kod drugih oblika tumora. Pored toga, bolje razumevanje načina na koji se ovi antigeni obrađuju i predstavljaju imunom sistemu može dovesti do novih strategija u borbi protiv raka.

Dugoročno, ova istraživanja mogla bi proširiti primenu imunoterapije i na one vrste karcinoma za koje trenutno ne postoje delotvorne terapijske opcije.

Profesor Ahmed Ahmed, stručnjak za ginekološku onkologiju koji vodi ovaj projekat rekao je da se, ako vakcina bude uspešna i odobrena za upotrebu, očekuje da će početi da smanjuje stope raka jajnika u roku od samo pet godina, ali je dodao da je krajnji cilj iskorenjivanje bolesti "u potpunosti".

- Dug put je pred nama ali sam veoma optimističan - rekao je on i dodao:
- Optimista sam jer govorimo o sprečavanju prvih nekoliko ćelija raka koje se razviju — a ne o pokušaju da se izleči, leči ili spreči povratak tumora, prenosi Daily mail. 

Izvor: newsnetwork.mayoclinic.org/Zdravlje.Kurir.rs

U Srbiji jedna žena dnevno umire od raka jajnika, dok dve obole: Gorica Đokić: "Javljaju nam se uplašene, a vraćaju se sebi osnažene“