SMISLILI PLAN DA SE OD SADA IDE U PENZIJU SA 71 GODINOM? Penzionerima ukinuli i veliki broj povlastica, čak više neće imati ni očekivanu pomoć za grejanje

Puna državna penzija u Velikoj Britaniji, saopšteno je sredinom oktobra, trebalo bi da od aprila 2025. poraste za oko 460 funti godišnje. To su pokazali najnoviji podaci o rastu plata jer su prosečne zarade, uključujući bonuse, za mesece maj-jul (period koji se koristi za obračun državne penzije) porasle za četiri odsto, prema podacima Državnog zavoda za statistiku.

Državnu penziju u Britaniji trenutno prima oko 12 miliona ljudi, a prema vladinim statistikama koje prenosi Gardijan, skoro milion stanovnika starijih od 66 čak i besplatnu TV licencu ako ima više od 75 godina. Od ove jeseni, međutim, oni koji se nisu kvalifikovali za penzijski kredit ili druge beneficije zasnovane na imovinskom stanju, više neće dobijati ni pomoć za grejanje. Pola veka napretka u smanjenju nivoa siromaštva penzionera je pod pretnjom velikog preokreta, otkriva i izveštaj o stanju starenja britanskog Centra za bolje starenje.

Novi izveštaj sadrži niz podataka koji ukazuju da i sadašnji penzioneri i generacije koje idu ka penziji doživljavaju značajne i sve veće finansijske poteškoće. Ističe se da su u 2023, u kategoriji odraslih, ljudi starosti od 60 do 64 godine imali najveću stopu relativnog siromaštva – 25 procenata. Izveštaj takođe navodi da je prosečni godišnji prihod najsiromašnijih 20 odsto Britaniji isplaćuje se svake četiri nedelje ljudima koji su navršili starosnu dob i uplatili dovoljno doprinosa za nacionalno penzijsko osiguranje.

Puna državna penzija trenutno iznosi 221,20 funtinedeljno za one koji su ispunili starosni uslov za nju nakon aprila 2016; odnosno 169,50 funti nedeljno za ljude koji su godine za penziju napunili pre aprila 2016. godine. Od aprila 2025. bi trebalo da bude povećana na 230,30, odnosno 176,45 funti sedmično, u zavisnosti od starosne kategorije penzionera. Konačne iznose za 2025. saopštiće državna sekretarka za rad i penzije, Liz Kendal, u vreme usvajanja budžeta i oni mogu biti donekle promenjeni ukoliko se revidiraju zvanični podaci o zaradama.

Ako se potvrde, puna godišnja državna penzija za muškarce rođene posle 1951. i žene rođene posle 1953. iznosiće skoro 12.000 funti. Inače, starosni uslov za državnu penziju u Britaniji i za muškarce i za žene je 66 godina; postepeno se povećava na 67 za one rođene od 5. aprila 1960; te na 68 godina, između 2044. i 2046, za one koji su rođeni 5. aprila 1977. i kasnije.

Za jedan broj ugroženih olakšicu ipak predstavlja specifičan državni instrument, tzv. penzijski kredit. U zavisnosti od ukupnih primanja, svi koji ispunjavaju starosnu granicu za penzionisanje i žive u Velikoj Britaniji mogu, pored osnovne državne penzije, imati pravo i na penzijski kredit koji dopunjuje nedeljni prihod.

Korisnik koji ispunjava uslove moći će, ako ga zatraži, da dobije penzijski kredit ukoliko je iznos koji prima niži od 218,15 funti nedeljno ako živi sam, odnosno 332,95 funti nedeljno ako ima partnera. Čak i da mu je prihod iznad tih granica, i dalje ispunjava uslove za kredit ako ima invaliditet ili brine o nekome sa invaliditetom.

Svako ko se kvalifikuje za penzijski kredit može steći pravo na još neke vrste finansijske podrške: beneficije za stanarinu, smanjenje opštinske takse, olakšice za troškove grejanja kroz plaćanje energenata ili popuste za grejanje, pomoć oko zdravstvenih troškova, penzionera ispod minimalnog iznosa potrebnog za život. To znači da najugroženiji penzioneri, uključujući i one koji se oslanjaju isključivo na državnu penziju, imaju godišnji prihod koji, prema proceni, ostavlja samo 41 funtu (oko 5.800 dinara) nedeljno za hranu i nedovoljno sredstava za korišćenje sopstvenog automobila ili, recimo, popravku bojlera.

Na to treba dodati i podatke da više od milion penzionera nema ušteđevinu, da više od 4,6 miliona ljudi starijih od 50 godina i dalje mora da otplaćuje hipoteke, da u iznajmljenom smeštaju živi najveći broj starijih osoba ikada: skoro dva miliona ljudi starosti od 50 i više godina.

Upravo zbog visokih troškova života, i pored relativno izdašnog sistema državnih beneficija, mnogi penzioneri smanjuju svoje troškove za hranu, grejanje, odlazak kod zubara i generalno potrošnju, što, saglasni su i demografi i ekonomisti, značajno ograničava mogućnost generacija koje sada rade da uplaćuju za svoje penzije i štednju, potencijalno stvarajući uslove za veće siromaštvo penzionera i u budućnosti.

BiznisKurir.rs