Retko ko je gaji u Srbiji, a može da donosi zaradu godinama: Kilogram se prodaje za 10 evra - Malo ko je gaji, a svi je traže

Špargla je jedna od povrtarskih kultura koje još nisu zaživele na većini domaćih imanja, iako može da donosi prihod godinama nakon sadnje. Jednom podignut zasad može da rađa duže od decenije, a kilogram mladih izdanaka dostiže cenu od oko 10 evra. Proizvodnja u Srbiji i dalje je skromna i procenjuje se na svega oko 10 tona godišnje.

Špargla je višegodišnja biljka koja se gaji zbog mladih izdanaka. Za razliku od većine povrtarskih kultura, ne zahteva novu sadnju svake sezone. Kada se pravilno podigne i održava, zasad može da ostane produktivan 12 do 15 godina, a u povoljnim uslovima i duže.

Ulaganje u pripremu zemljišta i sadni materijal obavlja se na početku, ali na ozbiljnije količine ne može da se računa odmah. Špargla se sadi pomoću razvijenih podzemnih delova biljke, takozvanih kruna, ili se uzgaja iz semena. Prve godine uglavnom razvija korenov sistem, dok pun rod stiže tek kada dovoljno ojača.

Ne odgovara joj svako zemljište

Špargli najviše odgovaraju rastresita zemljišta sa dobrom drenažom, posebno peskovito-ilovasta i lakša ilovasta, bogata organskom materijom. Višak vode može da dovede do propadanja korena, zbog čega je pre sadnje važno proveriti strukturu i kiselost zemljišta, kao i mogućnost odvođenja suvišne vode.

Preporučuje se obogaćivanje zemljišta dobro zgorelim stajnjakom, a kasnije se prihrana prilagođava potrebama biljke. Kao okvirna količina navodi se 25 do 30 tona stajnjaka po hektaru, uz dodatak mineralnih hraniva.

Ni navodnjavanje ne treba zanemariti. Tokom perioda bez kiše, naročito u vreme intenzivnog rasta izdanaka, špargli je potrebna redovna vlaga. Ipak, zalivanje mora biti odmereno jer biljka ne podnosi zemljište natopljeno vodom.

Berba traje samo šest do osam nedelja

Mladi izdanci beru se relativno kratko, najčešće šest do osam nedelja tokom proleća. Seču se kada dostignu približno 18 do 25 centimetara, pre nego što počnu da im se otvaraju vrhovi.

Prinos zavisi od starosti zasada, sorte, zemljišta i načina nege. U početnim godinama je znatno manji, dok u punoj proizvodnji može da dostigne osam do 12 tona po hektaru.

Posle berbe nadzemni deo biljke nastavlja da raste i ima važnu ulogu u obnavljanju zaliha hrane u korenu. Te rezerve omogućavaju da špargla narednog proleća ponovo razvije izdanke. Zato preterana berba može da oslabi biljku i umanji proizvodnju u sledećoj sezoni. Mlade biljke posebno je važno ne iscrpljivati.

Zelena i bela špargla ne gaje se na isti način

Razlika između zelene i bele špargle prvenstveno nastaje zbog načina uzgoja. Zelena raste izložena svetlosti, zbog čega razvija hlorofil i dobija karakterističnu boju.

Kod bele špargle izdanci se tokom rasta zaklanjaju od svetlosti, najčešće nasipanjem zemlje, pa ostaju svetli. Takva proizvodnja zahteva više rada i pažljivo praćenje razvoja izdanaka, jer je važno ubrati ih u odgovarajućem trenutku.

Kilogram može da dostigne cenu od 10 evra

Špargla može da bude zanimljiva alternativa klasičnim povrtarskim kulturama, ali visoka prodajna cena sama po sebi ne garantuje zaradu. Proizvodnja zahteva pažljivu berbu, brzo plasiranje i kupce koji su spremni da je redovno nabavljaju.

Primer jednog proizvođača iz Omoljice kod Pančeva pokazuje da špargla može da se uzgaja i na porodičnim gazdinstvima. On je podigao zasad sa oko 3.000 biljaka, sa kojeg dobija približno tonu godišnje. Prema sopstvenom iskustvu, kilogram je prodavao za oko 10 evra.

Ova cena, međutim, nije jedinstvena tržišna cena i zavisi od kvaliteta, sezone, količine i načina prodaje.

Za poljoprivrednike koji razmišljaju o uzgoju špargle najvažnije je da pre sadnje procene kvalitet zemljišta, obezbede vodu i pronađu sigurne kupce. Prednost je dug vek zasada, ali se do ozbiljnijeg roda dolazi postepeno. Zbog toga je ova kultura pogodnija za one koji planiraju proizvodnju na duži rok, a ne očekuju brzu zaradu već u prvoj sezoni.

(Kurir.rs/Kamatica)