BRIŠU SE SVI DUGOVI PAORA PREMA PENZIJSKOM FONDU? Penzije im minimalne, MINUS OGROMAN, traže ukidanje obavezne naplate doprinosa

– Javni sistem penzijskog osiguranja, koji postoji i u Srbiji i praktično u svim zemljama kontinentalne Evrope, zamišljen je pre više od jednog veka kao sistem penzijskog osiguranja za radnike koji primaju redovne mesečne zarade i njihove poslodavce koje ih isplaćuju, da deo tih isplata odvoje za penzijske doprinose i na taj način obezbede izvor penzijskih prihoda za ostarele radnike. Međutim, ovaj koncept nije najpogodniji u slučaju poljoprivrednika, čiji su prihodi izrazito sezonski (a ne redovni) i prilično neizvesni usled potencijalnih vremenskih nepogoda i sličnih rizika – objašnjava član Saveta, Nikola Altiparmakov.

Zbog ovih razlikapenzijsko osiguranje poljoprivrednika zapravo i nikada nije zaživelo na način kao što je to slučaj sa penzijskim osiguranjem radnika, iako su se mnoge zemlje u regionu i u Evropi trudile da penzijsko osiguranje poljoprivrednika subvencionišu iz budžeta i podstiču na druge načine, ali su rezultati bili razočaravajući.

Zato se veliki broj zemalja odlučio da poljoprivrednike isključe iz sistema obaveznih penzijskih doprinosa i da im omogući da doprinose plaćaju na dobrovoljnoj bazi, dok bi oni koji ih ne plaćaju bili pokriveni sistemom socijalne zaštite.

– Na primer, susedna Rumunija koja takođe ima veliku poljoprivrednu populaciju kao i Srbija, upravo je ovakvu jednu reformu razmatrala i usvojila pre nekoliko godina. Tako ni u Srbiji obavezno osiguranje poljoprivrednika nikada nije istinski zaživelo, već je isplata poljoprivrednih penzija i u najboljim godinama dotirana sa 80 procenata iz budžeta – ističe Altiparmakov.

Zato je Fiskalni savet pre nekoliko godina preporučio da se ukine naplata penzijskih doprinosa za poljoprivredne osiguranike (eventualno da se ostavi samo za one imućnije sa, na primer, zemljišnim posedom većim od 10 hektara) i da se zaštita poljoprivrednika u starosti organizuje kroz sistem socijalne zaštite.

Ukidanje obavezne naplate doprinosa za poljoprivrednike bi, naglašava, značilo i automatsko brisanje stotina miliona knjigovodstvenog duga i docniji koje poljoprivrednici imaju prema Fondu PIO, koji ionako nikada realistično neće biti naplaćen, a stvara dodatne nepotrebne komplikacije poljoprivrednoj populaciji gde su česti primeri da naslednici ne sprovode ostavinske rasprave zbog ovih akumuliranih dugova za penzijske doprinose.

Ministarstvo sprema reprogram duga

Dugovi poljoprivrednika Fondu PIO jedna su do vrućih tema razgovora poljoprivrednika i Vlade Srbije nakon protesta koji su završili blokadama puteva.

Kada je reč o pitanju dugovanja poljoprivrednika prema Fondu PIO, Ministarstvo poljoprivrede navodi da aktivno radi na pronalaženju rešenja, kao i da je u prethodnom periodu održan niz sastanaka s predstavnicima Fonda PIO, Poreske uprave i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

– Kako bi se izašlo u susret poljoprivrednim proizvođačima i pronašlo prihvatljivo rešenje ovog problema, trenutno se razmatra mogućnost da se poljoprivrednicima odobri reprogram, odnosno da im se odobri odlaganje plaćanja dugovanog iznosa na rate, do 60 meseci, a poljoprivredniku koji bude redovno izmirivao dospele obaveze koje su odložene, uključujući i svoje redovne obaveze – saopšteno je iz Ministarstva poljoprivrede.

Ovakav reprogram duga je neprihvatljiv za većinu poljoprivrednika, istakli su predstavnici njihovih udruženja posle poslednjeg razgovora, jer mnogi nemaju da pate ni osnovni dug a kamoli onaj koji je vremenom prilično uvećan za kamate, preneo je 24sedam.rs.

Istovremeno, s padom broja onih koji su zainteresovani da imaju zemljoradničku penziju, primanja su rasla. Umereno, ali su svakako veća nego što su bila. Ako se izuzme najnovije povećanje penzija od januara ove godine za 14,8 procenata, prosečan iznos penzije je 17.126 dinara, dok je pre godinu dana iznosio 16.884 dinara.

Iako su njihova primanja među najnižima statitika PIO fonda pokazuje da je u decembru 2022. godine kada je ovih penzionera bilo142.252 penzija iznosila malo više od 100 evra – 13.346. dinara, da bi u decembru 2023. broj penzionera bio manji za oko 6.500 u odnosnu na godinu dana ranije, a penzije su bile veće za oko 3.880 dinara i iznosile su 17.227. Ako se pogleda broj invalidskih poljoprivrednih penzionera tu se beleži pad za oko 226. Njihova primanja su takođe simbolična i povećana su tokom 2023. sa 17.334 na 17.560 dinara.

Kada je reč o porodičnim penzijama zemljoradnika i tu se beleži pad broja onih koja ova primanju nasleđuju – sa 18.051 u januaru na oko 17.779 u decembru 2023. U isto vreme penzije su sa 12.097 povećane na 12.289 dinara. Glavni razlog koji poljoprivrednici navode za ovako slab odziv je što su izračunali da im se ne isplati da plaćaju jer im penzije manje od iznosa koji mesečno uplaćuju za ove svrhe.

(Kurir.rs/Politika/AGROpress)