Nemačka bi trebalo da utvrdi granicu za odlazak u penziju za očekivani životni vek, kao što su već odlučile Holandija, Švedska i Finska, smatra Joakim Ragnic, stručnjak za penzije na Ekonomskom institutu Ifo iz Minhena.
Na primer, kada se očekivani životni vek u Holandiji produži za tri godine, ljudi idu u penziju dve godine kasnije.
Kao rezultat toga, odnos penzionera i onih u radnom dobu ostaje na 40 odsto, umesto da se približi granici pola-pola, navode istraživači drezdenske poslovnice Ifa, javlja Nemačka novinska agencija (DPA).
Ako se rast penzija veže uz stopu inflacije, a ne uz plate, stopa rasta državnih izdataka za penzije će se usporiti, stoji dalje u izveštaju.
U Nemačkoj 65-godišnjaci dobrog zdravlja mogu da očekuju prosečno 10-11 godina penzije.
Prema holandskom modelu, granica penzionisanja postupno će se pomerati prema 69 godina.
SITUACIJA 90-TIH
Tokom 90-ih u Nemačkoj je na svakih 100 lradno sposobnih ljudi dolazilo 20 penzionera. Krajem ove decenije ta će razmera biti 40 na 100, a sredinom 2060-ih na 100 radno sposobnih biće 45 penzionera.
Postojeći penzioni sistem stoga ide prema sve većem opterećenju radno aktivnog stanovništva finansiranjem penzija, zaključuje dpa.
(Kurir.rs/Fenix magazin/preneo R. V.)
NE PROPUSTITE
