Aleksandar M. rešio je da iskoristi svoje pravo i ode u penziju pre napunjenih 65 godina. Kako je veoma mlad počeo da radi, penzionisao se već sa 62 godine.
„Moja penzija bi inače iznosila oko 50.000 dinara, ali sam znao da će, ukoliko se penzionišem ranije, ona biti nešto manja“, kaže Aleksandar.
Razlog za Aleksandrovu umanjenu penziju je Zakon o PIO, koji kaže da se za svaki mesec do, u ovom slučaju, 65. godine života, iznos penzije umanjuje za 0,34 odsto, a u zbiru najviše za 20,4 procenta. Kako je Aleksandar otišao u penziju tri godine ranije, za svaki od 36 meseci će se iznos njegove penzije smanjiti za 0,34 odsto.
Muškarci u Srbiji mogu da se penzionišu sa 65 godina, a žene sa 63 godine i osam meseci. Da bi ostvarili uslov za punu penziju potrebno je da pored godina života imaju i 40 godina radnog staža. Sve manje od toga znači i manju penziju, ali i za prevremeni odlazak potrebno je ispuniti određene uslove.
Uslovi za penziju
U Srbiji, da bi ostvarili penziju, građani moraju da imaju minimum 15 godina radnog staža, ali istovremeno 65 godina života, odnosno za žene 63 godine i osam meseci.
Međutim, postoje penzioneri poput Aleksandra, koji rano počnu da rade, te se njima otvara mogućnost da odu u penziju ranije. Tako svi koji sa najmanje 60 godina već „nakupe“ 40 godina radnog staža, mogu da se penzionišu, ali će svi oni primati niži iznos penzije
Tako je u tom trenutku Aleksandar M. umesto očekivanih 50.000, primao 43.880 dinara svakog meseca. Građani koji napune 60, odnosno 59 godina, a pritom imaju 40 godina radnog staža, ne moraju da čekaju - mogu da se penzionišu.
Njegova penzija bi bez ovog umanjenja u tom trenutku iznosila oko 50.000 dinara, ali je taj iznos bio umanjen za 170 dinara svakog od 36 meseci. To je, dakle, 6.120 dinara manja penzija. Stoga je Aleksandar umesto očekivanih 50.000, primao 43.880 dinara mesečno.
Međutim, kako se priznaju samo godine u kojima su plaćani porezi i doprinosi, pre svega je potrebno proveriti da li je poslodavac sve uredno plaćao. Građani to mogu da urade u filijali PIO fonda, besplatno uz ličnu kartu, a takođe i putem onlajn servisa. Za to je potreban pin kod, koji se dobija na šalteru filijale. Moguće je i dobiti listing koji treba zatražiti u filijali PIO fonda.
Ko sve ima pravo na prevremenu penziju?
Pored godina života i staža, ne postoje drugi uslovi za ostvarivanje prava na prevremenu penziju. Što se tiče onih koji su radili u inostranstvu, oni ovo pravu mogu da ostvare na osnovu propisa države u kojoj su radili.
Oni koji su zainteresovani da u penziju odu ranije, treba da pripreme dosta dokumenata. Prvi je svakako lična karta ili uverenje o prebivalištu, radi potvrde identiteta. Potom, očekivano, potrebni su dokazi o penzijskom stažu – radna knjižica, uverenje o beneficiranom stažu, kao i druge isprave, poput uverenja, potvrda i slično, u originalu ili overenoj fotokopiji.
Zatim, PIO fondu potrebno je dostaviti fotokopiju rešenja o prestanku zaposlenja, kao i dokaz o regulisanom vojnom roku. Kako se služenje vojnog roka ne računa u staž, ovaj dokument potreban je upravo kako bi se utvrdilo koji period ne treba da se uračuna u staž.
Potom, oni građani koji primaju neku vrstu novčane naknade od države, treba da dostave dokaz o koršćenju prava kod Nacionalne službe za zapošljavanje.
Ako je budući penzioner radio u sopstvenom preduzeću, potrebno mu je uverenje o obavljanju samostalne delatnosti, koje može da mu izda nadležni organ u opštini.
Za period od 1. januara 2006. godine, ovo izdaje Agencija za privredne registre. Sledeći dokument je uverenje o plaćenom doprinosi za PIO, koje izdaje Poreska uprava za obavljanja samostalne delatnosti, ali i za sve ostale građane, koji nisu radili u svojoj firmi.
Inače, samostalni umetnici, filmski radnici i sportisti koji su radili do 31. decembra 2006. godine ne moraju da podnesu ovo uverenje, a isto važi i za sveštenike i verske službenike koji su posao obavljali do 31. avgusta 2004.
Konačno, ukoliko je budući penzioner radio u inostranstvu, treba da podnese dokaz o stažu koji je tamo ostvario.
NE PROPUSTITE
Njemu penzija svakog meseca „leže“ na tekući račun, ali ukoliko penzioner živi van Srbije, novac može da prima i preko deviznog računa. Takođe, prevremena penzija može da se prima i preko ovlašćenog lica. Takođe, penzioner može ponovo da „uđe u osiguranje“ odnosno da se ponovo zaposli, a ukoliko novi posao obavlja duže od 12 meseci, ima pravo na novi obračun iznosa penzije.
Kurir.rs/Nova
NE PROPUSTITE
