INOVACIJE I LOKALIZACIJA: Potencijal je tu, iskoristimo ga

Šanse za brži rast ekonomije su digitalizacija, promena lanaca snabdevanja ka bližim tržištima, ali i podsticanje inovacija i digitalne transformacije

Ministarka privrede Anđelka Atanasković u uvodnom obraćanju je istakla da svi ekonomski pokazatelji govore da je Srbija na dobrom putu i da spada u red zemalja koje pokazuju veću otpornost na globalnu krizu. Ona je dodala da u ovim kriznim vremenima interesovanje stranih investitora za Srbiju nije opalo, te očekujemo da strane direktne investicije budu u iznosu većem od dve milijarde evra.

- Investitori danas prepoznaju da je Srbija dobro mesto za razvoj biznisa sa dobrim ekonomskim ambijentom i političkom stabilnošću - rekla je ministarka.

Pomoćnica ministarke privrede Katarina Obradović Jovanović istakla je da mala i srednja preduzeća treba da iskoriste šansu u povezivanju sa velikim preduzećima i investitorima. Analize pokazuju, dodala je ona, da je čak 4 milijarde dinara usmereno na njih u proteklom periodu u vidu podsticaja.

Ulažite kod nas

Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije, naveo je da sada privlačimo investicije jednog višeg tehnološkog nivoa, ali i kompanije koje uključuju svoje R&D centre, što nismo mogli da očekujemo ranije.

- Jednostavno, sada se pozicioniramo kao zemlja koja više pruža pameću nego rukama - istakao je on.

Andrija Vuković, finansijski direktor MK Group, ocenio je da u narednom periodu domaći privredni subjekti treba da investiraju u samu poljoprivredu, a njegova kompanija investiraće 30 miliona evra u domaći agrar, kao i u postrojenje za biogas, ali i u turizam - konkretno Kopaonik, gde će biti investirano 30 miliona evra u renoviranje smeštajnih kapaciteta, ali i obogaćivanje sadržaja i dalji razvoj destinacije.

Saša Ćoringa, generalni direktor kompanije Continental Automotive Srbija, rekao je da ne traže svi investitori samo jeftinu radnu snagu, već kvalifikovanu, iz IT i sektora računarstva.

- Velika je stvar da imamo kompletan i kompleksan proizvod koji potiče iz Srbije, da na njemu piše „Made in Serbia“, to je potpuno drugačija vrednost za privredu Srbije - dodao je Ćoringa, koji smatra da treba ulagati u haj-tek kompanije.

Prehrambena industrija kao brend

Na drugom panelu „Jačanje privrede - nacionalni brendovi i inovacije“, čiji je moderator prof. dr Saša Veljković, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, govorio je i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, precizirjući gde leži najveća šansa Srbije kad je reč o nacionalnom brendu.

- Prehrambena industrija nije više privreda, već poljoprivreda - rekao je ministar i dodao da je sazrelo vreme da se prehrambena industrija nađe u našem fokusu.

On je najavio da će resor na čijem je čelu u narednom periodu napraviti prvi atlas prehrambene industrije i doneti uredbu koja se tiče novih tehnologija. Njeno donošenje je motivisano time što su zastarele tehnologije, pored nedostatka radne snage i neophodnog smanjena troškova, glavni problem ove grane.

Violeta Kovačević, generalna direktorka kompanije Mercator-S, istakla je da Srbija ima vrhunske prehrambene proizvode koji se izvoze u zemlje okruženja, a koje je ona nabrojala - brend po brend. Takođe je navela da proizvodi koji stižu od porodičnih malih proizvođača imaju veliki potencijal.

Potencijal je u znanju

- Morate da verujete da biste uspeli. Verujemo u domaći potencijal, treba uložiti u domaće znanje i treba poznavati tržište - rekao je Dragan Marković, predsednik ITN Group, osvrnuvši se na oporavak potpuno devastirane Budimke u koju je investirano, i u opremu i u proizvodnju.

- Verujem da je najveći potencijal Srbije znanje - dodao je on naglasivši da pre svega misli na proizvodnju i prodaju hrane i zelenu energiju.

Zoran Daljević, direktor Predstavništva Atlantic Grupe za Srbiju, ocenio je da „najpre treba da imate proizvod koji ima konstantan kvalitetan, zatim opremu s kojom možete to da proizvedete i zatim distribuirate i prodate“.

- U današnje vreme potrošač je kralj, on diktira i potrebe i navike, stoga treba da osluškujete tržište - rekao je Daljević dodajući da uvek razmišlja o novim tržištima i novim proizvodima, ali i prilagođavanju naših domaćih proizvoda drugim tržištima.

Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS, rekao je da umemo i možemo da napravimo proizvod koji ima dobru cenu i može da se nosi s kvalitetom i standardima koje nameću druga tržišta.

- Imamo to što nam treba, ali ono što nam treba jeste strategija da se taj lanac malo produži - rekao je Bogunović naglašavajući na dodavanju vrednosti, da to ne bude samo sirovina, već kompletan proizvod. On je ukazao na to da imamo šansu u proizvodima kojima se nešto dodaje, poput vitamina i slično.

Kurir.rs/ Jelena Vukić