PODIZANJE VREDNOSTI TRŽIŠTA SRBIJE: Zeleni plan za zdravu životnu sredinu!

Srbija nužno mora ići ka Zelenom dogovoru koji je EU objavila prošle godine, a tiče se smanjenja emisija CO2 na nulu do 2050, ali i ka prelasku na cirkularnu ekonomiju

- Važno je da se pripremimo za Zeleni dogovor, da manje koristimo ugalj i da se okrećemo drugim izvorima energije. Suština svih promena nije samo obaveza, već je to dobro za Srbiju jer će imati zdraviju životnu sredinu - istakla je ministarka.

Izazovi tranzicije

Direktor Ekonomskog instituta i moderator prvog panela Dragan Šagovnović istakao je da je energetska tranzicija na zelenu energiju jedan od najvećih izazova današnjice, posebno u zemljama koje su svoj energetski status bazirale na fosilnim gorivima.

Savetnik predsednika PKS Miroslav Lutovac rekao je da svi potrošači pre svega očekuju konstantnu snabdevenost. Odmah potom sledi cena, a kad je reč o ceni struje za privredu, ona želi da ima i predvidivost troškova.

Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor EPS za poslove trgovine električnom energijom, izjavio je da nam u narednom periodu sledi proces dekarbonizacije u skladu sa pravilima EU, kao najzahtevniji i onaj koji iziskuje najviše sredstava

Kad je reč o gasu, obezbeđena je energetska sigurnost i stalno snabdevanje gasom, naveo je Milan Zdravković, izvršni direktor Operatora distributivnog sistema JP Srbijagas, i dodao da će Srbija u bliskoj budućnosti imati mogućnost diversifikacije ponuda.

Andrej Tučnin, prvi zamenik generalnog direktora & direktor divizije Downstream NIS, istakao je da je pandemija kovida dovela do dva velika problema - cene barela nafte, a drugi je drastičan pad potrošnje i kupovine goriva.

Direktor Elixir Energy Igor Radoš je naveo kako su u toj kompaniji uspeli da smanje potrošnju energije koristeći nekonvencinalne izvore energije, jer su shvatili da bi energija mogla triput manje da ih košta.

Ekonomska tranzicija u cirkularnu

Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, istakao je na drugom panelu koji je moderirao Aleksandar Macura (RES fondacija), da je industrijska simbioza ušetala u Srbiju za vreme ove pandemije, pa tako multinacionalne kompanije sarađuju sa mikropreduzećima koja sada od otpada velikih kompanija prave i plasiraju nove proizvode.

Direktor Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene Goran Vujić rekao je da je glavna naša misija da oformimo kadar koji će moći izađe u susret svim zahtevima, a glavni izazov cirkularnoj jeste linearna ekonomija.

Slobodanka Cucić, menadžerka korporativnih poslova Apatinske pivare, istakla je da su pre 4 godine investirali više od 13 miliona evra u postrojenje za preradu otpadnih voda u Apatinu.

- Kroz ovo postrojenje voda se tretira najsavremenijim procesima kako bi se prirodi i Dunavu vratila bez bioloških i hemijskih nečistoća. Ceo proces omogućava i uštede - kao propratni proizvod dobija se biogas, kao obnovljiv izvor energije. Proizvedeni biogas meša se sa prirodnim gasom te koristi za proizvodnju suvozasićene vodene pare, koja se upotrebljava u tehnološkom procesu proizvodnje i pakovanja piva. Zahvaljujući tome, pivara je smanjila potrebe snabdevanja prirodnim gasom za čak 7 odsto.

Smanjenje troškova

Menadžer upravljanja kvalitetom i zaštitom životne sredine „Dijamanta“ Predrag Nenin rekao je da u toj kompaniji ostatke svojih proizvoda, a takođe i otpadne vode, plasiraju drugim kompanijama koje se bave proizvodnjom biogasa. On je dodao i da sve njihove proizvode kojima je na tržištu istekao rok trajanja ili iz drugih razloga nisu pogodni za ishranu, plasiraju kompanijama koje se bave proizvodnjom biogasa. Reč je o više hiljada tona ostataka proizvoda i otpadnih proizvoda, a Nenin podseća da jedan kilogram masnoće generiše energiju skoro kao kilogram mazuta.

Andrea Radonjić, menadžer javnih i regulatornih poslova, Coca-Cola HBC Srbija, istakla je da su godinama prepoznati kao lideri u održivosti.

- Smanjili smo potrošnju vode od 2007. do 2019 u proizvodnji na litar pića čak 53,8 odsto i skoro za isti procenat smanjili smo i potrošnju energije, tako da sada svu električnu energiju crpemo iz obnovljivih izvora - rekla je Radonjićeva.

Pol Hiki, ekonomista EIB, naglasio je da je ta banka u proteklih pet godina uložila više od tri milijarde evra u region Zapadnog Balkana kako bi se infrastrukture tih zemalja približile nivou onih u EU.

Direktor Western Balkans Consulting Global Dušan Vasiljević rekao je da Srbija mora da se uklopi u ekonomsku tranziciju koja se dešava u čitavom svetu, te da moramo imati alate koje nam pruža nova tehnologija poput digitalizacije.

Kurir.rs/ Jelena Vukić