U SUSRET ONLAJN KONFERENCIJI AMG DIGITALNO BANKARSTVO I OSIGURANJE: Digitalna era je došla, uključi se!

Brže, bezbednije, lakše: U poslednje vreme sve više građana koristi pogodnosti koje finansijske institucije nude, pa procenat onih koji koriste aplikacije, prednosti mobilnog ili elektronskog bankarstva raste iz godine u godinu i odnosi prevagu nad tradicionalnim kanalima

Specijalista za informacione tehnologije i digitalno bankarstvo u Udruženju banaka Srbije Srđan Zec kaže za Kurir da klijenti u Srbiji još nisu u potpunosti naviknuti na koriste digitalne usluge banaka, tačnije, da su skloniji tradicionalnijem modelu, koji podrazumeva odlazak u filijalu banke.

- Iako se može reći da je prisutan porast broja klijenata koji se okreću digitalnim kanalima, podaci govore da smo i dalje skloni tradicionalnom bankarstvu. Razloga ima više, a za neku značajniju promenu na tržištu potrebno je vreme. Svakako da promena pravnog okvira i pronalaženje sistemskog načina da se prilagođavanje regulative učini efikasnom jesu veoma značajni, ali bih skrenuo pažnju na kulturološki fenomen i potrebu da svi zajedno, kao klijenti, menjamo svoje navike - ocenjuje Zec.

Stare navike se sporo menjaju

Njegov stav potvrđuje i prošlogodišnje istraživanje „IMAS intermešenela“, sprovedeno u sedam zemalja centralne i istočne Evrope (CIE), barem kada je reč o našoj zemlji.

Šest od deset klijenata redovno koristi digitalne usluge banaka, dok ostali i dalje radije posećuju filijale radi konsultacije sa svojim bankarskim savetnicima. Čak 60 odsto Austrijanaca i Čeha koristi digitalne usluge, slede Rumunija, Slovačka i Mađarska, gde 40 odsto klijenata koristi digitalne kanale. Izuzetak su tržišta Srbije i Hrvatske, gde i dalje najveći segment klijenata isključivo posećuje filijale. Ipak, i u ovim zemljama broj klijenata koji kombinuju digitalno bankarstvo i odlaske u poslovnicu najbrže raste. Srbija i Rumunija su prva dva tržišta u CIE u kojima se digitalnim bankarskim uslugama češće pristupa isključivo putem mobilnog telefona - to važi za skoro svakog trećeg korisnika digitalnog bankarstva u Srbiji. Na svih sedam tržišta obuhvaćenih istraživanjem najmlađi klijenti bankarske usluge koriste na internetu, naročito putem mobilnih aplikacija.

Takođe, prošlogodišnji podaci NBS pokazuju da je broj korisnika mobilnog bankarstva porastao u proteklih pet do šest godina više od 15 puta, kao i da je ukupna vrednost transakcija ostvarenih ovim putem veća za više od sto puta nego 2013. godine.

Elektronski servisi sve popularniji

Digitalne usluge, poput elektronskog i mobilnog bankarstva, već duže vreme su na raspolaganju klijentima.

Benefiti koje građanima pruža digitalno bankarstvo, poput uštede vremena, lakšeg plaćanja računa pomoću samo jednog klika, neodlazak u ekspozituru banke, jer sve transakcije mogu da se obave od kuće putem interneta, brojne su. Zato i ne čude očekivanja bankara da će oblast plaćanja narednih pet godina doživeti više promena nego u prethodnih pet decenija. Broj platnih opcija će se razgranati, stoga je od ključne važnosti za finansijske institucije na svim nivoima da budu u toku s tehnološkim trendovima kako bi mogle da iskoriste prednosti tehnologija. U toj tržišnoj trci pobediće onaj ko bude imao bolji IT sistem, bolje usluge i više korisnika.

Korišćenje mobilnih aplikacija nam omogućava da bankovne usluge koristimo svakodnevno na udoban i bezbedan način, da plaćamo bez provizije, a velika pogodnost je i što pomoću onlajn elektronskih servisa banaka možemo da obavljamo finansijske transakcije nezavisno od radnog vremena banke.

Razvoj fintek industrije

- Ponuda bankarskih usluga u digitalnom formatu raste i taj broj će se povećavati, pogotovu razvojem „open bankinga“. U tom svetlu bih istakao projekat NBS „Instant plaćanja“, koji bi trebalo dodatno da utiče na porast transakcija koje se odvijaju digitalnim putem. Digitalno bankarstvo je u rukama generacija koje tek dolaze i kojima je virtuelno okruženje zapravo pravo i prirodno. Zato sam potpuno uveren da će prisustvo fintek (fintech) industrije, razvoj open bankinga i priliv novih generacija klijenata dramatično uticati na promene u bankarstvu i u našoj zemlji - ističe Zec.

Pomenuti „open banking“ predstavlja koncept koji će klijentima omogućiti da razmenjuju svoje finansijske podatke iz banaka sa kompanijama koje nude alternativna rešenja u oblastima finansijskih usluga (plaćanja, zajmovi, osiguranje...), takozvanim fintek kompanijama, koje se fokusiraju na finansijske servise koristeći nove digitalne tehnologije. Reč je o globalnom trendu čiji je cilj podsticanje konkurencije i rast inovacija u platnoj industriji, što znači bolje proizvode za korisnike.

Konkurencija u bankarskom sektoru se povećava u vidu finteka, povećava se efikasnost i sve to ima ogromne posledice. Sve više se koriste klaud, big data, veštačka inteligencija, biometrijska verifikacija, digitalni identitet, robo-savetnici, što sve nepovratno menja svet. Ipak, da bi digitalizacija na svetskom nivou u potpunosti prožela sve oblasti svakodnevnog poslovanja, potrebno je da dođe do promene navika korisnika usluga, zaposlenih u organizacijama, kao i njihove edukacije.

Kurir.rs/ Jelena Vukić Foto: Shutterstock