U SUSRET KONFERENCIJI NOVA ERA POLJOPRIVREDE: Šansa srpskog agrara je u osvajanju novih tržišta

Trendovi: Domaća poljoprivreda ima veliki potencijal, a pošto proizvodimo više nego što nam treba, šansa je u izvozu na nova tržišta, uvođenju novih tehnologija, poboljšanju dizajna

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović ističe da ima poljoprivreda značajan potencijal za proizvodnju robe i sirovina koje prolaze i na strana tržišta.

Maline i jabuke najviše izvozimo

- U domenu primarne biljne proizvodnje izdvajaju se ratarske kulture, pre svega kukuruz, pšenica i soja. Najperspektivnija tržišta za izvoz pšenice su Egipat, Španiju, Vijetnam, Veliku Britaniju, Irak, Grčku, Angolu, Albaniju i Sloveniju, dok su za izvoz kukuruza najperspektivnija tržišta Španija, Egipat, Holandija, Italija, Saudijska Arabija, Maroko, Turska, Grčka, Slovenija, Hrvatska - navodi Bogunović i ističe da je najbolje tržište za soju, uljanu repicu i suncokret EU, koja je i najznačajniji spoljnotrgovinski partner Republike Srbije u izvozu industrijskog bilja sa učešćem u izvozu od 59,5%.

Srbija godišnje prosečno proizvede 1,5 miliona tona voća i ostvari godišnji prihod od izvoza voća u vrednosti od oko 550 miliona eura. Maline i jabuke su dve najvažnije izvozne kulture i čine više od polovine ukupnog izvoza voća i povrća.

- Rusija je primarna destinacija u izvozu za jabuke, kajsije i breskve, jagode, šljive, višnje. S druge strane, maline se izvoze u razvijenije evropske zemlje - Nemačku, Francusku i Belgiju. Što se tiče povrća, veći deo izvoza je usmeren ka tržištu CEFTA i okolnih zemalja, prvenstveno zbog kvarljivosti ovih proizvoda. Međutim, neke kulture, poput paprike, pečuraka i krastavca, u sve većoj meri se izvoze i u Nemačku, Italiju i Austriju - ističe Bogunović.

Važnost ulaganja u brend

Sa domaćim autohtonim sortama voća i povrća, koje mogu biti unapređene i prerađene kao naši proizvodi ili proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom, takođe možemo postići značajne rezultate na svetskom tržištu.

- Kako bismo ovladali novim tržištima i zadržali postojeća, potrebno je ulagati u razvoj i proizvoda i brenda proizvoda prateći svetska kretanja i trendove, potrebe stranih tržišta, vodeći računa o primeni standarda. Neophodne su i inovacije, uvođenje najboljih praksi u industriji i zdraviji načini prerade hrane. Na polju prehrambene industrije ima dosta rada i u edukaciji, podršci i kvalitetnom usmeravanju kako bi se iskoristili svi njeni kapaciteti uvođenjem novih tehnologija, poboljšanju dizajna i zauzimanju novih tržišta širom sveta. Uz to, i organske sertifikate i usvajanje viših standarda kvaliteta za bezbednost hrane i društvenu odgovornost, domaći proizvođača mogu biti spremni za ulazak na nova tržišta - ističe Bogunović.

Novi kanali plasmana

Da potencijali Srbije u oblasti poljoprivrede leže, pre svega, u izvozu, saglasan je i Miloš Milovanović, koordinator projekta FAO i EBRD u Srbiji.

- Mi smo mala zemlja koja proizvodi hrane daleko iznad svojih potreba i mora je plasirati na izvozna tržišta. Pored naših tradicionalnih tržišta - Evropske unije, CEFTA regiona i Rusije - naša šansa su i dalja tržišta poput zemalja Bliskog istoka i Azije, koja beleže skok broja veoma platežno sposobnih, ali i zahtevnih potrošača - kaže Milovanović.

Nakon proteklog perioda, tokom koga smo se suočili sa pandemijom svetskih razmera, Milovanović ističe da su neke stvari postale očigledne - elektronska trgovina se sama nametnula kao novi kanal plasmana:

- Kupovina poljoprivredno-prehrambenih proizvoda preko interneta je trend koji je, iako već prisutan, dobio snažan podstrek u danima iza nas. Zato je potrebno nastaviti sa radom na digitalnim platformama koje su kreirane poslednjih meseci i nastaviti sa njihovim usavršavanjem i približavanjem potrošačima.

Kurir.rs/ Foto: Shutterstock