Lagard traži evropsku platnu nezavisnost: Može li Wero da prekine dominaciju američkih Visa i Mastercard?
Upozoravajući da praktično svaka kartična ili mobilna transakcija evropskih građana danas prolazi kroz sisteme pod kontrolom američkih ili kineskih kompanija.
Nekoliko dana nakon njene poruke, 2. februara, Evropska inicijativa za plaćanja (EPI) i EuroPA savez potpisali su sporazum o izgradnji panevropske interoperabilne mreže plaćanja koja bi obuhvatila oko 130 miliona korisnika u 13 zemalja. Srce sistema je digitalni novčanik Wero, zamišljen kao evropska alternativa Visi, Mastercardu i PayPalu.
Problem o kojem se retko govori
Svaki put kada Evropljanin plati karticom, onlajn ili podeli račun putem aplikacije, podaci o transakciji – ko je šta kupio, gde, kada i za koliko – prolaze kroz infrastrukturu u vlasništvu kompanija poput Visa, Mastercard, PayPal ili Alipay.
Kartična plaćanja čine oko 56% svih bezgotovinskih transakcija u EU, dok Visa i Mastercard zajedno godišnje procesuiraju oko 24 triliona dolara transakcija širom sveta.
Lagard je u intervjuu za irski radio otvoreno rekla da Evropa mora imati „digitalna plaćanja pod sopstvenom kontrolom“. U geopolitičkom okruženju u kojem EU nastoji da smanji zavisnost od SAD u oblasti energetike, odbrane i trgovine, platni sistemi su ostali gotovo neprimećena strateška ranjivost.
Iskustvo Rusije dodatno je pojačalo zabrinutost. Nakon zapadnih sankcija 2022. godine i isključenja iz Visa i Mastercard sistema, domaća plaćanja u toj zemlji bila su ozbiljno poremećena. Pitanje koje se sada postavlja u Briselu glasi: šta ako bi EU jednog dana bila izložena sličnom pritisku?
Wero – evropski odgovor
EPI, konzorcijum 16 velikih banaka i platnih procesora, među kojima su BNP Paribas, Deutsche Bank i Worldline, pokrenuo je Wero u julu 2024. godine.
Wero funkcioniše na SEPA instant kreditnim transferima i omogućava slanje novca samo uz broj telefona – bez IBAN-a, bez kartice, bez posrednika.
Rezultati su za sada ohrabrujući: više od 47 miliona registrovanih korisnika u Belgiji, Francuskoj i Nemačkoj, preko 7,5 milijardi evra procesuiranih transfera i više od 1.100 finansijskih institucija u sistemu.
U Nemačkoj su krajem 2025. pokrenuta i maloprodajna plaćanja, a trgovci poput Lidl, Decathlon, Rossmann i Air Europa već prihvataju Wero onlajn.
Ključni iskorak desio se 2. februara kada je EPI potpisao memorandum o saradnji sa EuroPA savezom, koji okuplja nacionalne sisteme poput Bancomat, Bizum, MB WAY i Vipps MobilePay. Time je povezano oko 130 miliona korisnika u 13 zemalja, što pokriva oko 72% populacije EU i Norveške.
Prekogranična peer-to-peer plaćanja startuju ove godine, dok se e-trgovina i plaćanja na prodajnim mestima očekuju 2027.
Zašto su prethodni pokušaji propali?
Evropa je i ranije pokušavala da izgradi sopstveni sistem. Projekat Monnet (2008–2012) propao je zbog povlačenja banaka i nedostatka političke volje. I sama EPI inicijativa je prvobitno bila zamišljena kao potpuna zamena za kartice, ali je zbog odustajanja pojedinih članova svedena na model plaćanja „račun–račun“.
Glavni problem je fragmentacija. Svaka država razvila je sopstveni sistem – Bizum u Španiji, iDEAL u Holandiji, Payconiq u Belgiji, Girocard u Nemačkoj – ali nijedan nije funkcionisao preko granica. Belgijski kupac u holandskoj onlajn prodavnici i dalje je morao da koristi Visu ili Mastercard.
EuroPA sporazum pokušava da reši upravo taj problem – umesto da gradi sve od nule, povezuje već postojeće baze korisnika.
Digitalni evro – paralelni projekat
Uporedo se razvija i projekat digitalnog evra pod okriljem ECB-a, koji bi predstavljao digitalnu valutu centralne banke dostupnu širom evrozone. Iako zakonodavni okvir još nije u potpunosti usvojen, procene su da bi, nakon odobrenja, implementacija trajala dodatne dve do tri godine.
Wero je privatna inicijativa, dok je digitalni evro javni novac. Formalno su komplementarni, ali ambicija je ista – platni suverenitet Evrope.
Može li Evropa zaista uspeti?
Skepticizam je opravdan. Prema procenama EPI-ja, potrebne su milijarde evra investicija da bi se izgradio održiv konkurent američkim gigantima. Niske međubankarske naknade u EU dodatno otežavaju profitabilnost. Potrošačke navike su duboko ukorenjene, a Visa i Mastercard neće pasivno posmatrati gubitak tržišta.
Ipak, politički momentum nikada nije bio jači. EU regulativa o instant plaćanjima, ambicija jačanja Unije tržišta kapitala i šira strategija evropske strateške autonomije idu u istom pravcu.
Poruka Lagard je jasna: Evropa ima kapacitete da izgradi sopstveni sistem. Pitanje je da li će ga izgraditi dovoljno brzo da postane relevantan – pre nego što zavisnost postane preskupa.
Biznis Kurir/Investitor
