MISLIO DA ĆE BRZO DA NAPLATI DUG, A OSTAO BEZ PARA I ŽIVACA! Šokantna ispovest Dragana koji je morao da iskešira 500.000 RSD

„E, da mi je neko ovo rekao ranije…“ — ovim rečima započinje svoju priču Dragan iz Rume, koji je nedavno uspeo da naplati dug od 500.000 dinara, ali ne bez drame, stresa i gomile neočekivanih troškova.

Kada je Dragan dobio presudu, mislio je da je sve gotovo. „Mislio sam: idem kod izvršitelja, oni skinu pare sa računa dužnika i ćao“, priča kroz osmeh.

U stvarnosti, morao je prvo da plati troškove postupka — takozvani predujam. U njegovom slučaju, to je bilo oko 70.000 dinara. „To me šokiralo, jer sam verovao da dužnik snosi sve troškove odmah, a ne da ja vadim novac iz svog džepa“, dodaje Dragan.

Šta zapravo plaća poverilac?

U Srbiji je praksa da poverilac mora da predujmi troškove, jer bez toga izvršitelj ne kreće. U te troškove ulaze takse, poštarine, troškovi dostave, i naravno — naknada izvršitelju.

„Kad mi je izvršitelj objasnio da su i advokatski troškovi moja briga, bio sam u šoku. Nisam znao ni kome ide kamata, ni šta sve na kraju mogu da tražim nazad“, kaže Dragan.

Kad se dug naplati — ko uzima prvo parče?

Kada se, nakon meseci (a nekad i godina), dug konačno naplati, iz prve uplate se ne podmiruje odmah vaš dug. Najpre idu troškovi postupka — izvršiteljske naknade, dostave, takse, advokatski troškovi. Tek onda dolazi na red glavni dug.

„Kada sam konačno video prvu isplatu, mislio sam da ću dobiti sve. A ono — pola ode na troškove. Na kraju je ostalo za mene taman toliko da platim kredit koji sam podigao za predujam“, smeje se Dragan.

A šta je sa kamatom?

Ovde dolazi deo koji većina poverilaca ne zna: ako ste vi kao poverilac platili troškove postupka, imate pravo na zateznu kamatu na taj iznos, od dana kada ste platili pa dok dužnik ne refundira.

Na primer, Dragan je platio 70.000 dinara 1. marta 2024. godine, a dužnik mu je vratio novac tek u septembru 2025. godine. Za tih 18 meseci kamata, po stopi od oko 10,5%, iznosi preko 10.000 dinara. I taj novac — ide poveriocu.

Ali tu postoji začkoljica. Ako poverilac nije unapred platio advokata, već je advokat pristao da čeka naplatu, tada kamata na deo koji ide advokatu zapravo pripada advokatu.

„Meni je bilo važno da shvatim da kamata nije uvek moja, ako nisam ja platio“, objašnjava Dragan.

Šta sve ide advokatu i izvršitelju?

Draganov dug bio je 500.000 dinara. Na to je advokatu pripalo oko 10% — dakle 50.000 dinara. Izvršiteljska naknada za uspešno sprovođenje bila je slična — oko 50.000 dinara.

Kad se doda poštarina, dostave, objave i druge „sitnice“, na kraju je dužnik platio više od 600.000 dinara.

„Na papiru je dug bio pola miliona. A kad sve završiš, budeš u plusu, ali ne baš onoliko koliko si mislio“, priča Dragan.

Najveće greške poverilaca

„Prva greška je što sam mislio da je izvršitelj neka magična agencija za brzu naplatu. Druga — što nisam znao da sve moram sam da pokrenem, od zahteva za refundaciju do obračuna kamate“, iskren je Dragan.

Mnogi poverioci ne traže odmah povrat svojih predujmljenih troškova, ili ne obračunavaju kamatu koju imaju pravo da naplate. Zaborave da pošalju dodatne zahteve ili misle da je sve automatski.

Dragan kaže da ga je najviše iznerviralo što sve moraš sam da guraš: „Ako ne proveravaš, može da ti promakne i da ne naplatiš ono što ti sleduje. Nema automatskog transfera.“

Na kraju — isplati li se?

„Ispada da se isplati, ali ne na brzinu i ne bez živaca. Moraš da imaš novac da pokriješ troškove unapred, moraš da pratiš svaki papir, i moraš da znaš šta ti sve pripada“, zaključuje Dragan.

Ako ste u situaciji da morate da naplatite dug putem izvršitelja, nemojte da vas zavara jednostavan naziv „izvršni postupak“. Iza tog izraza krije se čitava avantura — od troškova, preko kamata, do beskrajnih rokova i papirologije.

Jedno je sigurno: ako ne želite da završite kao Dragan — iznenađeni i nervozni — naoružajte se informacijama. Jer u ovoj igri, znanje na kraju donosi pravu naplatu.

BiznisKurir.rs