MARKETI POSTAVILI RAMPE ZA KUPCE KOJI MALO TROŠE! Ciljaju na one koji kupuju samo hleb i mleko
Savremene elektronske barijere smišljeno postavljene kako bi zadržavale potrošače i skretale im pažnju na robu koju nisu nameravali da kupe
Kupac koji samo želi na brzinu da uđe u prodavnicu, uzme hleb i mleko i izađe, postao je noćna mora savremenih trgovinskih lanaca. Jer takav kupac, iako ima pravo na kupovinu kao i svaki drugi, ne troši dovoljno. Upravo zato sve više velikih maloprodajnih lanaca u Nemačkoj, poput Lidla, Rewea, Edeke, Kauflanda i Aldija, uvodi nove, sofisticirane metode kako bi podstakli potrošnju.
U većini novih i renoviranih prodavnica, posebno u urbanim sredinama, postavljaju se moderni automatski prolazi i barijere koje nisu tu samo da bi sprečile krađu, kako bi se moglo pomisliti, već imaju vrlo konkretnu psihološku funkciju. Njihova glavna svrha jeste da uspore kupca već na samom ulazu i time povećaju verovatnoću impulsivne kupovine.
Kako izveštava nemački BILD, a potvrđuju i stručnjaci iz popularne emisije ZDF-a „Trikovi supermarketa“, nove elektronske barijere otvaraju se s blagim zakašnjenjem i postavljene su tako da kupac mora da zastane i orijentiše se. U tom trenutku njegova pažnja već je preusmerena – najčešće ka atraktivno postavljenim policama s voćem i povrćem koje se strateški nalaze odmah na ulazu.
Automatizovane rampe
„Kada kupac zastane, njegova pažnja postaje osetljivija na vizuelne i mirisne nadražaje, a to rezultira većom potrošnjom“, objasnio je zaposleni jednog lanca iz Berlina za Fenix magazin.
Takve metode nisu novost u svetu maloprodaje, ali se sada sve više oslanjaju na tehnologiju. Automatizovane rampe koriste senzore i radare, otvaraju se samo u jednom pravcu i sve češće prikupljaju podatke o kupovnim navikama – kada kupci dolaze, koliko ih je, koliko se dugo zadržavaju i u kojim delovima prodavnice najviše borave. Ti se podaci koriste za dalju optimizaciju prodavnica i povećanje profita.
Zastarale verzije rampi, škripave metalne barijere, zamenjene su tihim, bešumnim i efikasnijim elektronskim sistemima. One stare nisu brojale kupce i lako su se zaobilazile. Nove su deo celokupnog koncepta koji uključuje i „prodajne zone usporavanja“ – posebne promotivne stalke i uske prolaze koji dodatno usporavaju kretanje i teraju kupca da se duže zadrži u prodavnici.
I u Srbiji su slične prakse već primetne – od strateški postavljenih akcijskih proizvoda uz ulaz, do sve popularnijih samouslužnih kasa koje istovremeno skraćuju redove i omogućavaju trgovcima bolju kontrolu nad prometom. I dok se u domaćim trgovinskim lancima još retko viđaju sofisticirane rampe poput onih u Nemačkoj, trend je jasan: iskustvo kupovine postaje pažljivo režiran proces u kojem je cilj da vas što duže zadrže, a što više novca uzmu.
Kurir Biznis/Dnevno.hr
NARUČIO PIVO NA HRVATSKOM PRIMORJU, PA SE FRAPIRAO KAD MU JE STIGAO RAČUN: "Je l' to samo za strance?"