OVAKO SAM DIGAO KUĆU, KUPIO ZEMLJU I BMW A TEK MI JE 25! Ko je momak koji je stekao što drugi ne mogu za života: Evo od čega živim, meni Nemačka ne treba! VIDEO

Malo je 25-godišnjaka koji znaju toliko poslova i imaju toliko zanata u rukama kao ovaj momak. Sve što ima stekao je svojim radom, svoj na svome, na svom imanju i svojoj zemlji. Prvu zemlju kupio je od svoje zarade još kao maloletan, a umesto da i kao svaki mlad čovek "potrči" i kupi dobar auto, prvo je kupio dobar traktor pa onda BMW jer je, veli, mnogo voleo da ima dobar i traktor.

 - Odmalena smo s pokojnim ocem naučili da cenimo i poštujemo svoje a isto tako poštujemo i tuđe. Bavim se stočarstvom, uzgojem ovaca, preradom vune, proizvodnjom sira tradicionalnog vlašićkog, najboljeg, kakvog nema u celoj Bosni, veli mladi domaćin Benjamin Mehić, sa planine Vlašić iz sela Mudrike, za Jutjub kanal Alena Avdića koji po Bosni beleži ovakve priče.

Dugačka je lista zlata vrednih "zanata" koje on zna...

- Prodajem kurbane, pečem janjce po narudžbi a bavim se i građevinom... Radim kamen, drvo, zidam pečenjare, radim krovove, sve vrste građevinskih radova. Dosta smo posla naučili od svog oca, on je bio čovek samouk a dosta poslova je znao da radi... Gde god spomenete Mirsad Mehić znaju po poštenju... Od svog truda i rada stekao je sve s majkom, sve što imamo to je od ovih 10 prstiju.

"Ne treba nam Njemačka"

- Imamo dobro imanje, borimo se, ne treba nam Nemačka... Imamo 3 traktora, balirku, plugove, od zemlje do trave sve mašine imamo a teško ih je kupiti... Sve što smo zaradili, uložili smo i uzeli i dosta zemlje, priča mladi domaćin ne krijući ponos. I sve to od svog rada, od ovaca, od svojih proizvoda, cela Bosna zna moju porodicu...

Drže pramenke, vlašićke, a ni vunu od njih ne bacaju. Vunu danas niko ne otkupljuje, ali kod njih ne propada. Veli, sva ode u čarape, prsluke i džempere i sve se to zimi rasproda. 

- Nikad nisam pomislio da odem u Nemačku, svako bira svoj put, samo da nije stranputica, nego da je korektan i pošten, rad se uvek isplati...

"Može na selu lepo da se živi od poljoprivrede"

- Može na selu da se živi od poljoprivrede... I u Nemačku da odeš, svud moraš radit’ a kad si svoj gazda možeš da sedneš da malo i odmoriš, rasporediš, sve to uskladiš... rezultati se stiču godinama...

- Dosta me ljudi zna, sa svojih 25 godina ja sam napravio kuću, uzeo zemlju, sve proizveo, imam i dobar auto, veli domaćin koji je sa svojih 25 već oženjen i otac malog sina. 

- Ženu sam našao tako lepu i psihički i fizički, da me poštuje a i ja nju, njeno mišljenje uvažavam, nas dvoje se dogovaramo šta ćemo sutra raditi i unaprediti jer bez dogovora porodica ne opstaje...

 Ona radi u radnji, trgovini, a posla ovde ima da mogu 10 radnika da zaposlim, kaže Benjamin.

- Uzeo sam zemlju još kao maloletan od svoje zarade, imao sam samo 17, i čekao sam da napunim 18 da mogu da je prepišem na sebe. Prošle godine sam uradio i kuću, digao pod krov, koju ću izdavati.

- Ustajem rano, i kao dete sam ustajao rano, oko 6, a u kuću nekad uđem tek u 10 uveče...da sednem. Kuća mi je pored puta i uvek neko dođe da nešto kupi..., veli Benjamin koji ima još dva brata, jedan je u Nemačkoj, vodoinstalater je u Austrijski, lepo se snašao, ostavio pastirski štap i za Austriju. Najstariji brat drži krave, 20 grla, pravi okrugli sir, bori se, a sad će i mleko mlekari početi da predaje... 

Sireve Benjaminu pravi majka jer on ide i na građevinu, u njivu, na traktor, oranje, na frezu...

Vozi BMW 

- Nisam ga prvog kupio, ja sam prvo uzeo traktor... Voleo sam da imam dobar traktor...

- Mi smo poštovali oca i on se borio za nas kao i ja, samo smo ga prepisali, kopirali i kažem sebi samo da budem kao on i ne treba mi  ništa više...

Benjamin se sa suprugom osamostalio, sebi sazidao trosobnu kuću, a veli ostaće deci...

- Može u Bosni da se zaradi, ali ne preko noći... Radom dela dolaze... Za parom toliko ne žudim... Da sam u Čikagu, ne znam da li bih ovo postigao, a traktor vozim od osme, dolazila policija hiljadu puta, kažu ocu traktor ti prošao, a nema nikog unutra! Volan bio veći od njega kad je išao traktorom da komšijama vuče đubrivo...

- Ja volim dobar traktor. Kada bi mi doterao poršea i parkirao, ja bih izabrao dobar traktor, kaže Benjamin.

Od sveg posla na svom imanju najviše voli trgovinu, prodavanje proizvoda, na to se usredsredio...     

Benjamin kaže da sa svog imanja nikad ne bi otišao, sve imaju tu gde žive a u grad odu da plate neki račun...   

 - Mi smo krenuli od nule, znamo je kako nemati..., veli Benjamin koji ima i novi biznis plan - restoran u planinskom ambijentu sa domaćom hranom, da ljudi vide odakle sve to dolazi i kako se sve radi, tu na licu mesta...

Kurir.rs/Youtube Alen Avdić