DIREKTORI U EVROPI ZARAĐUJU 110 PUTA VIŠE OD RADNIKA! Evo kolike su razlike po državama i kako se to odražava na ekonomiju

Plate izvršnih direktora (CEO) vodećih evropskih kompanija u 2023. godini bile su čak 110 puta veće od prosečne plate zaposlenih u Evropskoj uniji. Prema izveštaju konsultantske firme Mercer, prosečna ukupna naknada za izvršne direktore, uključujući plate i bonuse, iznosila je 4,15 miliona evra, dok je prosečna godišnja plata radnika u EU bila 37.863 evra.

Izveštaj "Nagrade odbora i izvršnih direktora u Evropi“ za 2024. pruža detaljan uvid u plate, bonuse i trendove među vodećim evropskim kompanijama. Analiza obuhvata 100 najvećih organizacija sa STOKSKS 600 berzanskog indeksa od 1. januara 2024. godine. Izveštaj definiše Evropu kao region koji obuhvata Belgiju, Dansku, Finsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Holandiju, Norvešku, Španiju, Švedsku, Švajcarsku i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Prema podacima, srednja osnovna plata generalnih direktora bila je 1.571.000 evra. Maksimalna srednja mogućnost bonusa postavljena je na 200 odsto osnovne plate, dok su stvarne isplate bonusa dostigle 82 odsto tog maksimuma, čime je ukupna naknada iznosila više od 4 miliona evra (tačnije 4.147.440 evra).

Poređenje Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva

Srednja godišnja naknada generalnih direktora u Francuskoj, uzimajući u obzir bonuse, iznosila je 4,22 miliona evra, dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu bila znatno niža i iznosila je 2,8 miliona evra. Ove razlike odražavaju različite prakse isplate i veličinu uzorka kompanija uključenih u analizu.

Sindikati upozoravaju na štetne posledice razlike u platama

Evropska konfederacija sindikata (ETUC) upozorila je da ogroman jaz u bogatstvu između radnika i izvršnih direktora negativno utiče na ekonomiju i demokratiju.

"Neprihvatljivo veliki jaz između plata generalnog direktora i radnika pokazuje koliko je hitno rebalans ekonomije povećanjem broja radnika koji primaju kolektivno ugovorene plate“, rekla je generalni sekretar ETUC Ester Linč, dodajući: "Pravednije plate bi povećale konkurentnost pomažući u rešavanju problema nedostatak radne snage u Evropi“.

ETUC je takođe istakao da istraživanja pokazuju da nezadovoljstvo platama i uslovima rada i osećaj nedostatka uticaja na rad dovode do gubitka poverenja u demokratske institucije.

Velike razlike u prosečnim platama širom Evrope

Prema podacima Eurostata, prosečna prilagođena plata po zaposlenom sa punim radnim vremenom u 2023. godini kretala se od 13.503 evra u Bugarskoj do 81.064 evra u Luksemburgu. Prosek na nivou EU bio je 37.683 evra, dok je prosečna plata u Hrvatskoj ostvarena 2023. godine iznosila 21.523 evra.

Među četiri najveće ekonomije EU, Nemačka je prednjačila sa prosečnom platom od 50.988 evra, a sledi je Francuska sa 42.662 evra. Italija i Španija su bile bliže proseku EU, sa platama od 32.749 evra i 32.587 evra.

Nejednakost bogatstva na evropskom nivou

Podaci o raspodeli bogatstva dodatno naglašavaju obim nejednakosti. Najbogatijih 10 odsto stanovništva kontroliše čak 67 odsto bogatstva kontinenta, dok donjih 50 odsto odraslih poseduje samo 1,2 odsto ukupnog bogatstva. Ove brojke jasno ukazuju na potrebu za reformama koje bi smanjile nejednakosti i povećale ekonomsku pravdu.

Kurir Biznis/Poslovni.hr