U ovoj zemlji kuće nude i besplatno: Na raspolaganju ih je čak 9 miliona, nemaju kome da ih prodaju
- U Japanu je više od 9 miliona praznih stambenih jedinica, a gotovo svaki sedmi stan ili kuća stoji neiskorišćen.
- Lokalne vlasti nude akija kuće za simboličan iznos ili besplatno, kako bi privukle nove stanovnike i oživele opštine.
- Kupci ipak moraju da računaju na obnovu, poreze i uslove preseljenja, jer mnoge nekretnine nisu odmah useljive.
Prema zvaničnim podacima, u oktobru 2025. godine u Japanu je živelo oko 123 miliona stanovnika, od kojih je više od 36 miliona bilo starije od 65 godina. To znači da je gotovo trećina japanskog stanovništva bila starosti od 65 i više godina. Istovremeno, broj rođenih godinama sve oštrije pada, što znači da se i ukupan broj stanovnika Japana smanjuje - u 2025. godini bio je približno 3,1 milion manji nego 2020. godine.
Posledice su posebno vidljive u manjim gradovima i selima. Mladi zbog obrazovanja i posla odlaze u veća urbana središta poput Tokija i Osake, dok u unutrašnjosti domaćinstva postaju sve starija. Kada vlasnik takve nekretnine umre, ona neretko ostaje prazna jer nema naslednika koji bi se u nju (ponovo) uselio. Čak i kada naslednici postoje, održavanje kuće, porezi i skupa obnova mogu biti veći teret od njene tržišne vrednosti.
Simboličan iznos ili besplatno
Zato u Japanu postoje kuće koje vlasnici žele da prepuste novim stanarima za simboličan iznos, a neke, koje su ostale iza vlasnika bez naslednika, nude se čak i besplatno. Razlog nije velikodušnost, već je reč o nastojanju lokalnih vlasti da na sve moguće načine privuku nove stanovnike na svoje područje i tako ožive lokalnu zajednicu (ili barem uspore njeno izumiranje).
Japanci za nekretnine u kojima niko ne stanuje i više se uopšte ne koriste imaju poseban naziv - akija (akiya). Pojam je poslednjih godina postao poznat i van Japana, zahvaljujući pričama o nekretninama koje se mogu kupiti za veoma malo novca, pa čak i dobiti besplatno. Takve ponude zaista postoje, a uglavnom je reč o starijim kućama u područjima sa padom stanovništva, za koje vlasnici teško pronalaze kupce. Takve kuće po pravilu nisu odmah useljive jer je u njih potrebno uložiti novac kako bi se obnovile.
Japanci su kreirali i akija banke; ne radi se o finansijskim institucijama, nego o registrima praznih kuća koje vode lokalne vlasti. Vlasnici tamo mogu oglasiti nekretninu za prodaju ili iznajmljivanje, a zainteresovani kupci mogu pretraživati dostupne ponude. Pojedine opštine nude čak i subvencije za obnovu ili doseljavanje, ali uslovi se razlikuju od mesta do mesta.
Registar praznih kuća
Istovremeno, japansko Ministarstvo zemljišta, infrastrukture, saobraćaja i turizma objavljuje zvanični pregled programa i nacionalnih registara praznih kuća. Na taj način je moguće istraživati ponude u različitim delovima zemlje, premda nisu svi oglasi dostupni na engleskom jeziku.
Kuća ponuđena za nula evra ili za simboličan iznos može zvučati kao idealna prilika, ali cena je samo početak priče. Mnoge nekretnine su decenijama bile prazne, pa mogu zahtevati obnovu krova, instalacija, vodovoda, konstrukcije ili zaštite od vlage. U nekim slučajevima potrebno je proveriti i vlasničke odnose, naročito kada je nekretnina bila u vlasništvu više osoba.
Dodatni troškovi su prenos vlasništva, porezi, osiguranje i redovno održavanje. Kuća u udaljenom selu može biti jeftina upravo zato što se nalazi daleko od radnih mesta, javnog prevoza, prodavnica i zdravstvenih usluga. Neke opštine uslovljavaju dodelu subvencija time da se kupac preseli u mesto ili tamo živi određeno vreme.
Uslovi pre kupovine
To, naravno, ne znači da se ne mogu pronaći dobre prilike. Za nekoga ko želi da živi u Japanu, radi na daljinu ili obnovi tradicionalnu kuću, akija može biti zanimljiv projekat. Ali pre kupovine potrebno je utvrditi stvarno stanje zgrade, pravni status nekretnine, troškove radova i lokalne uslove.
Razmere problema vidljive su u zvaničnim statistikama. Prema japanskom istraživanju stambenog fonda, u zemlji je više od 9 miliona praznih stambenih jedinica, najviše otkako se sprovode takva istraživanja. To je 13,8 odsto ukupnog stambenog fonda, odnosno gotovo svaki sedmi stan ili kuća. Da bi se shvatila ozbiljnost problema, treba biti svestan podatka da se broj praznih nekretnina u tri decenije udvostručio.
Važno je i razlikovati prazne kuće koje se nude na prodaju ili iznajmljivanje od onih koje su napuštene ili se ne koriste. Oko 3,85 miliona nekretnina pripadalo je 2023. godine upravo toj drugoj grupi - nisu bile namenjene ni prodaji ni iznajmljivanju, niti su se koristile kao vikendice. Reč je o kućama koje često ostaju iza preminulih vlasnika ili roditelja koji su se preselili u domove za stare, a naslednici ne znaju šta bi sa njima. Neki žive daleko, drugi nemaju novca za obnovu, a treći ne vide smisao u održavanju kuće u mestu iz kog stanovništvo odlazi.
Biznis Kurir/Jutarnji
