Zapošljavanje stranog konsultanta u Srbiji zahteva ispunjavanje određenih pravnih i administrativnih procedura. Postupak se može razlikovati u zavisnosti od toga da li konsultant dolazi iz zemlje Evropske unije ili van EU.
Jedan od prvih koraka ukoliko poslodavac želi da zaposli stranca jeste pribavljanje radne dozvole. Postupak uključuje prijavu na biro za zapošljavanje. To znači da poslodavac mora prvo da prijavi potrebu za zapošljavanjem stranca Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ). Ako na tržištu rada ne postoje odgovarajući domaći kadrovi, NSZ može odobriti radnu dozvolu.
Nakon toga poslodavac podnosi zahtev za izdavanje radne dozvole. Potrebno je dostaviti ugovor o radu, dokumenta koja potvrđuju kvalifikacije konsultanta, kopiju pasoša i druga neophodna dokumenta.
Poslodavac je u obavezi da plaća doprinose za socijalno osiguranje i poreze na dohodak. Poreski tretman zavisi i od toga da li konsultant ima prebivalište u Srbiji ili u inostranstvu.
Poreski savetnik Zoran Mihailović kaže da je veoma bitno voditi računa o poreskom tretmanu ukoliko se angažuje strano lice za pružanje usluga savetnika, inženjera, advokata, revizora ili, na primer, prevodioca.
U zavisnosti od toga da li vam uslugu pruža pravno ili fizičko lice mogu se javiti različite poreske obaveze.
Oporezivanje, pre svega, zavisi od zemlje rezidentnosti partnera – isporučioca usluge, vrste usluge (da li se može smatrati da je pružena ili se koristi na teritoriji Republike Srbije) i činjenice da li je strani partner pravno ili fizičko lice.
Ukoliko je strani partner registrovan kao pravno lice, moguće je da se prilikom plaćanja usluge javi obaveza obračuna i plaćanja poreza po odbitku po stopi od 20 odsto. Ako sa zemljom u kojoj je vaš partner registrovan Republika Srbija ima potpisan međunarodni ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, uz posedovanje uredne dokumentacije (potvrda o rezidentnosti) možete se osloboditi obaveze plaćanja ovog poreza.
U slučaju da je vaš partner fizičko lice ili preduzetnik, promet između vas nije predmet poreza po odbitku, ali može biti predmet poreza na dohodak građana, kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
U svakom konkretnom slučaju, treba proveriti da li je firma koja plaća inostranu uslugu dužna da obračuna i plati porez i doprinose strancu ili ne.
Ukoliko je promet nastao između stranog lica koje pruža uslugu i domaćeg lica koje ovu uslugu plaća obveznik PDV-a je domaće lice. Ono je dužno da izvrši interni obračun PDV-a, a u određenim slučajevima ostvaruje i pravo na odbitak u istom iznosu. Ovu obavezu imaju i firme koje nisu obveznici PDV-a.
Poreski savetnici kažu da, s obzirom na kompleksnost materije i činjenicu da je ova oblast uređena ne samo domaćim zakonima, već i odredbama međunarodnih ugovora, privredni subjekti treba da posvete posebnu pažnju prilikom prikupljanja informacija i određivanja poreskog tretmana naknada za usluge stranih pravnih i fizičkih lica.
BiznisKurir/Biznis.rs
NE PROPUSTITE
