SMANJITE POTROŠNJU STRUJE UZ NEKOLIKO JEDNOSTAVNIH KORAKA: Ključ je u jednoj prostoriji koju najviše koristimo

Svi zaziremo od velikog kućnog spremanja, ali se i to mora nekada uraditi, pogotovo kada je u pitanju kuhinja.

Pređite na indukcionu ploču

Šporeti na gas možda nisu više toliko rasprostranjeni, ali iako su imali svoje pogodnosti, mogu da doprinesu zdravstvenim problemima poput astme. Indukcione ploče su danas prilično superiornije. Na njima se brže kuva, toplotu ravnomerno raspoređuju, a i ne stvaraju toliko zagađenja u prostoriji. Klasičnim ringlama je potrebno mnogo više vremena da se zagreju, dok voda na ploči brzo provri. Takođe, lako se čiste. Indukcione ploče, doduše, zahtevaju posebno posuđe, tako da na one starije šerpe možete da zaboravite.

Kakvo posuđe kupujete?

Veliki broj posuđa koje posedujemo mogao bi da sadrži čestice PFAS, koje se nazivaju i „večne hemikalije“ jer se ne mogu razglagati u prirodi. Jedan od primera PFAS je i teflon – politetrafluoroetilen. U Srbiji nema značajnije proizvodnje PFAS, ali zato uvozimo velike količine ovih supstanci koji se javljaju u širokoj lepezi proizvoda iz svakodnevne upotrebe: od plastike i različitih vodootpornih premaza, do odeće, preparata za čišćenje ili gašenje požara.

Pojedini molekuli iz ove grupe jedinjenja izazivaju gojaznost kod dece, imaju uticaj na metabolizam holesterola, ometaju imuni sistem u borbi protiv infekcija… a mogu dovesti i do ozbiljnih zdravstvenih problema. Zato bi trebalo da se okrenemo posuđu od drugih materijala, uključujući i reciklirane. Uostalom, hrana je uvek ukusnija ako se pravi u glinenim posudama.

Kompostirajte i manje bacajte hranu

Svake godine se u Srbiji baci oko 247.000 tona hrane, što je, posmatrano na dnevnom nivou čak 676 tona, pokazala je analiza prvog zvaničnog istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Srbiji, koju je Centar za unapređenje životne sredine uradio pre nekoliko godina.

Od tada se ta brojka i povećala, pa su iz Banke hrane poručili da je po ovom kriterijumu Srbija na trećem mestu u svetu, posle SAD i Kine – godišnje se bavi 726 tona ili 83 kilograma po stanovniku. Ukoliko otpatke od hrane upotrebimo za đubrivo, smanjićemo uznemirujuće brojke makar malo.

Postoji i nekoliko saveta kako da smanjimo bacanje hrane kod kuće. Treba dobro odmeriti koliko nam je hrane potrebno na dnevnom ili nedeljnom nivou. Ne moramo kuvati ili naručivati nova jela svakog dana, ako i dalje imamo ostatke od prethodnog obroka. Pojedina neiskorišćena hrana se može i zalediti. Većina hrane, bilo da je sirova ili skuvana, može biti zaleđena bez problema, čime se smanjuje količina bačene hrane kod kuće.

Čak i namirnice kojima je istekao rok se neće drastično pokvariti istog minuta, tako da se ne moraju bacati dok se ne upotrebe. Naravno, treba ih pregledati i okusiti.

Saveti za kuvanje:

• Mikrotalasne pećnice, električni tiganji i ekspres lonci troše manje struje od šporeta
• Vrata od pećnice držite zatvorenim sve dok hrana nije gotova, a rerne sa ventilatorom koriste manje energije
• Veličina šerpe treba da odgovara i veličini ringle
• Indukcione ploče smanjuju vreme kuvanja i energetski su efikasnije
• Isključite iz struje uređaje koje ne koristite često, frižidere ne otvarajte bez preke potrebe
• Frižideri i zamrzivači se moraju otopiti i očistiti jednom ili dvaput godišnje, a takođe treba osigurati da se vrata dobro zatvaraju i ne propuštaju vazduh

Kurir.rs/Eupravozato