Minimalna zarada od 450 eura treba da bude povećana na 600 eura za zaposlene koji imaju završenu srednju školu i na 800 eura za one koji imaju visoku školsku spremu.
Doprinosi za penzijsko-invalidsko osiguranje (PIO) sa sadašnjih 20,5 odsto biće prepolovljeni na način što će dio koji ide na teret poslodavca od 5,5 odsto biti ukinut, a za zaposlene će biti smanjen sa 15 odsto na oko 10 odsto.
Ovo su ključni detalji iz predloga Fiskalne strategije koju je pripremila Vlada premijera Milojka Spajića, a koji su na sastanku predočeni predstavnicima Unije poslodavca (UPCG) koja je socijalni partner izvršne vlasti.
- Na sastanku je predstavnicima poslodavaca rečeno da bi Predlog fiskalne strategije danas trebalo da se stavi na javnu raspravu - kazao je juče nakon sastanka izvor “Vijesti”.
Ukupni doprinosi za PIO sada iznose 20,5 odsto od bruto zarade, od čega je 15 odsto doprinos na teret zaposlenog, a 5,5 na teret poslodavca. Na prosečnu neto zaradu od 830 evra ukupni doprinos za PIO iznosi 208,5 evra, od čega 152,6 na teret zaposlenog i 55,9 eura na teret poslodavca.
Ukidanjem doprinosa za PIO za poslodavca znači da bi on imao uštedu od 55,9 eura na prosečni iznos zarade. Smanjenje doprinosa na teret zaposlenog sa 15 na 10 odsto, znači da bi zaposlenom sa prosečnom zaradom neto plata bila veća za 51 euro. Na ovo smanjenje doprinosa država bi izgubila prihod od 107 eura po zaposlenom s prosečnom zaradom. Deo tog novca budžet bi nadoknadio na račun povećanja naplate poreza i doprinosa na osnovu rasta minimalnih zarada na 600 i 800 eura.
Rast minimalne zarade sa 450 na 600 eura znači povećanje plate od 150 eura ili 33 odsto, a rast minimalne zarade sa 450 na 800 eura znači povećanje plate za 350 eura ili 78 odsto.
- Predlogom fiskalne strategije uvodi se za svu ugostiteljsku delatnost stopa PDV-a od 15 odsto, zadržava se opšta stopa PDV-a od 21 odsto, a biće oporezovani dobici od igara na sreću. Planirane su i stimulativne mere u vidu poreskih olakšica za ulaganja u poljoprivredu - ispričao je izvor “Vijesti”, dodajući da će Razvojna banka biti isključivo namenjena za privredu.
Takođe, planira se i da se manjak u državnoj kasi, koji nastane smanjivanjem doprinosa, nadoknadi od markiranja goriva...
Izvor “Vijesti” je pojasnio da privrednici tek treba da urade analize da vide kako će se plan Vlade iz predloga fiskalne strategije odraziti na njihovo poslovanje.
- Poštujući zakonske propise, Fiskalnu strategiju, koju Crna Gora nema još od 2021. godine, pripremićemo i ponuditi celokupnoj javnosti na raspravu u narednih 15-20 dana. Upravo Fiskalna strategija sadržaće sve mere fiskalne politike 44. Vlade, uključujući ‘Evropu sad 2’. Kao što ste upoznati, ‘Evropa sad 2’ u svojoj osnovi sadrži viziju smanjenja poreskog opterećenja na rad i povećanje minimalne i prosečne zarade, te samim tim zahtijeva poštovanje socijalnog dijaloga odnosno donošenje odluka na bazi tripartitnog dijaloga Vlade, sindikata i poslodavaca - naveo je Spajić u odgovoru na poslaničko pitanje Miluna Zogovića (NSD) 1. jula.
Dodao je da Fiskalnu strategiju usvaja Skupština, te da mora konstatovati da ovakve reforme moraju zavrediti opštu društvenu saglasnost, koju smo postigli i prilikom usvajanja programa “Evropa sad 1”.
Kurir.rs/Vijesti.me/Prenela S. Č.
NE PROPUSTITE
