U Napulju je praksa da gost naruči espreso u kafiću, a konobaru plati dva! Ovaj višak daje pravo siromašnom sugrađaninu da popije kafu, objasnio je novinar i voditelj u objavi na Fejsbuku odakle mu ideja za ovaj gest.
Goran Milić tradicionalno leto provodi u Slanom kod Dubrovnika, odakle je kontaktirao svoje pratioce na Fejsbuku. On je objavio fotografiju na kojoj pije kafu u jednom od kafića i oduševio sve ovom najavom i gestom, šta je tradicija u Napulju, a poznati voditelj i novinar se nada da može da zaživi i na ovim prostorima.
- U Napulju se raširila praksa da gost u kafiću naruči espreso, a konobaru plati za dvoje! Ovaj višak daje pravo siromašnom sugrađaninu da pije sopstvenu kafu. Mislim da je to teško ostvarivo u Slanom i celoj Hrvatskoj (navike i etika konobara, poslovna logika vlasnika lokala, nefleksibilnost fiskalnih propisa), naručio sam dva makijata, pa ako je neko otišao u šetnju bez para, a željan je kafe i praznih razgovora, ne smeta mu pitomi, lepo vaspitan pas, dobrodošao u Bite Bai kafić, kod Radića - napisao je Milić u objavi koja je oduševila njegove pratioce i prijatelje.
- Divan gest. Pravi ste gospodin, imao sam čast da vas vozim par puta, sa Šimom Vlajkijem... za vreme Zagrebačkog 87 bio sam službeni tamnoplavi FIAT Zagi 10, radio stanica, bio sam dosta mlad, ali iskusan šofer.. i vi ste bili mlađi, svaka vam čast gospodine Miliću, samo tako nastavite, Goran bi tako i po našim gradovima - poručili su mu pratioci.
Na HRT-u je nedavno prikazan njegov dokumentarni serijal 'Šta ima sjever-jug' u kojem Milić u osam epizoda predstavlja zemlje severa i juga Evrope.
Razlike između skandinavskih i mediteranskih zemalja nisu samo klimatske, ekonomske, verske, gastronomske, već postoji čitav mikrokosmos tradicije i mentaliteta. Serija nas je podsetila na sve ove stereotipe, ali i otkrila koliko je proces globalizacije, korišćenje interneta kao uobičajenog oblika informisanja, migracija stanovništva sa juga na sever, a manje obrnuto, sve više i više nego što se dešava doprineo zbližavanju ovih različitih mentaliteta i usvajanju životnih pravila koja se nisu činila mogućim.
– Ideja je bila da se uporedi kompleks severnih zemalja sa nekim južnim. Sa severa smo uzeli Finsku i Norvešku, a sa juga Italiju i Grčku. U svom pola veka dugom iskustvu u novinarstvu, a posebno u spoljnoj politici, bio sam mnogo puta u ovim zemljama i pratio ekonomska kretanja i društvena rešenja u njima. Generalno, većina ljudi je uverena da se na severu živi bolje, bezbednije i organizovanije, da je sloboda medija veća i da se više pažnje poklanja poštovanju ljudskih prava. Pored toga, mnogi su uvereni da je u ovim zemljama veća ravnopravnost muškaraca i žena, da je veća uključenost manjinskih grupa. Zatim je došla statistika sreće, a te severne zemlje, a to su Finska, Danska, Norveška, Švedska i Island, redovno su bile uvrštene među najsrećnije – objasnio je Goran Milić i dodao:
- Južni, mediteranski, balkanski i drugi svrstavaju se u tužne. Pitao sam se da li je to tačno jer sreća nije samo ekonomska i socijalna statistika. Zanimalo me je šta spaja ove severne zemlje i shvatio sam da su većina protestanti, luterani i zalažu se za ravnopravnost ljudi, skromnost, iako bogatstvo ne vide kao loše. Međutim, postoje dva pravila. Prvo, ne smete se hvaliti svojim dostignućima. U seriji imam norvešku šampionku u skijanju koja priznaje da joj je zasmetalo što nije smela da se time hvali. Možete biti srećni zbog toga, ali umereno. Kroz ovu epizodu videćemo kako deca reaguju kada dođemo u porodicu. Grčka deca žele da budu važna, lupaju, psuju i viču, a norveška i finska deca prilaze i pitaju ko je Modrić. Pokušali smo da istaknemo čitav niz takvih razlika u seriji.
biznis.kurir.rs/Jutarnji list
NE PROPUSTITE
