Klupe u zanatskim školama zvrje prazne iz godine u godinu, a broj stranih radnika je sve veći i veći. Tako je, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavnje, u prestonici lane izdato 34.711 dozvola za rad stranim državljanima, što je za 12.500 više nego 2022. godine.
Skoro svaku drugu "radnu knjižicu" dobili su državljani Ruske Federacije. Ali u glavni grad "trbuhom za kruhom" dolaze i iz Kine, Indije, Turske, Azerbejdžana, Ukrajine, Bangladeša, BiH, Belorusije, Nepala i Severne Makedonije.
Prema podacima NSZ, strani radnici se najčešće angažuju na poslovima u oblasti građevinarstva - zidari, armirači, gipsari, keramičari, pomoćni građevinski radnici. Stranci su angažovani i kao pomoćni radnici u različitim granama privrede, kao i u uslužnim delatnostima, ugostiteljstvu i hotelijerstvu.
- U Beogradu trenutno u najvećem broju rade Rusi, kojima je tokom prošle godine izdato 16.465 dozvola za rad, najčešće za poslove iz različitih oblasti IT delatnosti, kao i za samozapošljavnje u slučaju kada su osnovali preduzetničke radnje ili privredna društva u Srbiji - navode u NSZ.
- Državljanima Ukrajine su data 263 odobrenja, uglavnom ličnih dozvola za rad.
KONSTANTAN PORAST
Kako navode u NSZ, primetan je konstantan porast broja stranih državljana koji borave i rade u Srbiji, ne samo u prestonici, nego i u ostalim gradovima, posebno Novom Sadu i Boru. Zasnivanje radnog odnosa je moguće, pod uslovom da lice poseduje vizu za duži boravak po osnovu zapošljavanja, odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje i dozvolu za rad.
- Stranac može, na osnovu vize za duži boravak po osnovu zapošljavanja, da uđe i boravi u Srbiji od 80 do 190 dana - objašnjavaju u NSZ.
- Takođe, može podneti zahtev za odobrenje privremenog boravka zbog posla, ako radni angažman traje duže od važenja vize. Shodno izmenama Zakona o strancima privremeni boravak se stranom državljaninu može odobriti na period do tri godine.
I dok Rusi i Ukrajinci u pečalbu idu zbog ratnih sukoba, radnici s Bliskog istoka i iz Azije su, prema oceni stručnjaka, zamenili Rumune, Bugare, koji su nekada dolazili da rade kod nas. Oni navode da, recimo, u Avganistanu vlada veliko siromaštvo. Radi se za platu od 60 do 150 dolara mesečno. Kod nas zarade između 450 i 700 evra. To je za njih mnogo više. Dolaze na nekoliko meseci da bi nešto uštedeli i taj novac odneli svojoj porodici.
Najviše stranih radnika je angažovano u Beogradu. Većina dolazi posredstvom agencija, a ima i onih koji se dogovaraju direktno s poslodavcem.
U agencijima koje se bave dovođenjem radnika kažu da se firme odlučuju za strance, jer su oni sigurna radna snaga i neće otići dok se posao ne završi. Firma koja ih zapošljava obezbeđuje smeštaj, hranu i sve što im je potrebno.
Statistika beleži da je u 2020. godini u čitavoj Srbiji izdato 13.000 radnih dozvola stranim državljanima. Prošle godine je taj broj bio udvostručen, da bi se i u ovoj nastavio trend rasta.
Na izgradnji Moravskog koridora, auto-puta Pojate-Preljina, samo na jednom gradilištu ima oko 3.600 radnika, od čega je iz Srbije svega 1.700, dok su ostali iz Indije, Turske, Bangladeša i drugih zemalja.
(Kurir.rs/Novosti)
NE PROPUSTITE
