MILOVIĆI SE PRE 20 GODINA PRESELILI U BELGIJU: Standard života ovde je na zavidnom nivou, ali cene su posebna priča! Ovako žive!

Milovići su inače i veliki ljubitelji golubarskog sporta, a nedavno je njihov golub odneo prvo mesto kao nacionalni pobednik u kategoriji "golub pismonoša".

- Mi smo se pre nešto više od dvadesetak godina, doselili iz Vrbasa, grada u srcu Bačke u Vojvodini. Još dok sam živeo u Srbiji, bio sam uspešan u golubarskom sportu. Tako je i "pala odluka" kad sam odlučio da napustim Srbiju i povedem svoju porodicu, da to bude Belgija. Na samom početku bilo je teško i bilo je zaista potrebno mnogo strpljenja pa i odricanja da bi uspeo u svojim ciljevima i snovima - počinje priču za Kurir Mirko Milović.

Danas, kako kaže, žive pristojnim životom kao i većina građana te zemlje.

- Imamo svoju kuću, a sin i ja imamo svoje privatne firme. Takođe sam se ostvario i kao deka. Nikša i Vasilije su naša najveća radost i motivacija. Život u Belgiji se ne razlikuje mnogo od života u drugim EU drzavama. Ekonomija je stabilna, ali ima i naznaka inflacije. Standard života ovde jeste na zavidnom nivou, ali ipak su cene mnogih proizvoda slične ili iste kao u Srbiji - navodi Milović.

Govoreći o životu Srba u Belgiji do skoro uopšte nije bilo aktivnosti i događanja u oblasti kulture.

- S početka ove godine, moja porodica je pokrenula i registvovala Udruzenje "Serbika" sa ciljem da sačuva našu kulturu i tradiciju i prenese na nova pokoljenja. U skladu sa tim važna su nam druženja i okupljanja. Organizovali smo proslavu Dana žena, ugostili smo Dragana Marinkovića Macu sa predstavom " Kakva ti je žena takav ti je život", kao i glumicu Jelicu Brestovac koja je izvela kabare "Tražim muža" po tekstu Duška Radovića - priča nam Mirko.

Prema njegovim rečima, "Serbika" je pomogla zajedno sa ocem Dušanom Erdeljom osnivanje parohije u Haseltu (gradu u južnom delu Belgije), kao i osnivanje parohije u Andaluziji.

- U toku je projekat "Zlatna nit" izrada rukotvorina iz bogatog opusa našeg folklora, a uključićemo se i u Humanitarne akcije. Imamo još mnogo planova kako u poslovnom tako i u privatnom životu. Domovinu naravno ne zaboravljamo. Tamo su naši roditelji, familija, prijatelji iz detinjstva. Kad god nam se ukaže prilika odlazimo, a vraćamo se punog srca. Koliko će jos biti tako, vreme će pokazati. Za sad ostajemo ovde, a sutra ko zna - zaključuje naš sagovornik.

Kurir.rs