TRGOVCI MORAJU DA POVUKU RUČNU: Vlada rešila da se obračuna sa paprenim maržama, evo koji proizvodi će uskoro biti jeftiniji

Država je odlučila da se obračuna sa paprenim trgovačkim maržama i zaštiti građane od trgovaca čiji je jedini cilj što veći profit. Kako Kurir saznaje, u petak 8.septembra za zajednički sto sešće predstavnici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine i pet najvećih trgovinskih lanaca i utvrditi nova pravila igre. Najverovatnije je da će cene namirnica koje čine osnovnu potrošačku korpu morati da idu dole, što znači, da bi građani uskoro u radnjama mogli da očekuju niže cene hleba, mleka, mesa, ulja, brašna, jaja, šećera…

Praksa da se naplaćuju ne samo zvanične, već i nezvanične takse proizvođačima duboko je uhvatila korene među trgovcima. Tako da bi proizvod dospeo na rafove velikih marketa, nekada mora dobro da se odreši kesa, dok se sa druge strane ne poštuju rokovi plaćanja dobavljačima i svesno se krši zakon, a na kraju najdeblji kraj izvuče kupac.

Kako je nedavno guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković navela, pet trgovinskih lanaca diktira uslove pod kojima će neko proizvoditi. Oni imaju veću pregovaračku moć i koriste je da bi povećali maržu više nego što zahteva pokriće troškova.

- Inflacija je gubitak za sve nas, a NBS plaća najveću njenu cenu. Marže u trgovini su značajno porasle i odmažu vraćanju inflacije u granice cilja – rekla je ona.

Posle ove izjave srpske guvernerke trgovački lanci su targetirani kao glavni krivci za inflaciju i pad kupovne moći građana. Kako otkriva sagovornik Kurira iz jednog od njih, od tada u njihovim redovima vlada vanredno stanje:

- Menadžment se grčevito bori da zadrži profit koji je dosad imao, a da ujedno i pronađe neko adekvatno rešenje, pošto su direktno žigosani. Nije lako odgovoriti na pitanje koliko će marže u trgovinama biti smanjene, pošto se u pet najvećih lanaca u zemlji one obračunavaju na vrlo specifičan način, što na kraju i otežava saznanje kolika je ustvari njihova zarada. Ta računica uopšte nije jednostavna, niti ista kao u STR radnjama i potrebno vam je ozbiljno znanje iz ove oblasti da biste je razumeli.

Kako navodi naš sagovornik, trgovci se služe i brojnim malverzacijama, a jedna od njih je da kada im iz Vlade traže izveštaj o kretanju cena u poslednjih šest meseci, oni pošalju akcijske cene proizvoda, koje su kao što znamo niže od redovnih.

- Dobro je da su trgovci konačno shvatili da moraju negde da popuste, jer kada se sve sabere i oduzme njihov profit je ogroman – kaže izvor Kurira.

U jednom od pet najvećih trgovinskih lanaca koji posluje u Srbiji saznali smo da je njima sastanak sa ministrom unutrašnje i spoljne trgovine, Tomislavom Momirovićem zakazan za petak, dan posle sednice Vlade, na kojoj bi trebalo takođe da bude reči o ovoj temi:

- Nije logično da se beži od uredbi kojima bi se ovakve stvari regulisale, a sa druge strane postoji želja da se utiče na marže u trgovini. Država može, ako hoće da uspostavi kontrolu uredbama. Pretpostavljam da će na njihovoj listi proizvoda za koje će tražiti ograničenje marži biti one iz osnovne potrošačke korpe.

Goran Kovačević iz jednog od trgovinskih lanaca kaže za Kurir da pretpostavlja da će ministar izaći sa zahtevom da se koriguju cene proizvoda koje su bitne za standard građana.

- Prihvatićemo takav zahtev uz dodatak da bi cene mogli korigovati i prozvođači, pa da to bude zaista povoljno za kupce. Naš stav je da je inflacija zaista dovela do poremećaja na tržištu, a to uvek izazove paniku, a onda i neopravdana poskupljenja. Sada se situacija smiruje, pa je normalno da se sve polako vraća u normalu. Mi živimo od robe koja se prodaje, a ne od zaliha koje ostaju u policama, jer je preskupa za prosečnog građanina - kaže naš sagovornik.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakultetea u Beogradu naglašava da tržišni akteri ne zavise od izvršne vlasti:

- Možda su neki dobili subvencije za proizvodnju, pa sada na njih može da se utiče, ali samo kroz neki fer dogovor da snize marže. Drugačije to nije moguće. Primera radi, za vreme pandemije su svi dobijali pomoć države, pa je moglo da se razgovara na tu temu. S druge strane, navodi profesor, Narodna banka Srbije već dve godine vodi borbu sa inflacijom i on očekuje da bi možda moglo da se razgovara u tom smislu.

TRGOVCI IZIGRALI UREDBE

- Čak i u vreme vanrednog stanja kada su bile ograničene cene pet osnovnih životnih namirnica (meso, mleko, ulje, brašno i šećer), trgovci su se dosetili, pa su ih prodavali na džakove jer tu nije bilo ograničenja cena i na taj način su izigrali uredbu. Drugi su prerađivali meso i prodavali ga po višoj ceni. Sve u svemu, u ekonomiji nema ništa za džabe, pa se bojim da ćemo morati da platimo na nekom drugom mestu – kaže prof. Savić.

U Udruženju potrošača Efektiva se ne slažu u potpunosti sa guvernerkom Tabaković i navode se da država "odlučno" bori protiv inflacije tako što NBS povećava Belibor, kamatu na kredite, a Vlada cenu goriva i struje kroz akcize:

- Njihova procena je da visokoj inflaciji doprinose građani, koji mnogo troše i time podstiču trgovce da zbog velike tražnje i kupovne moći stanovništva, podižu cene proizvoda i usluga.

kurir.rs/ J. Ž. SKENDERIJA