Počelo je, snimci obilaze svet: Naručite čistačicu, na vrata kuca humanoidni robot, a onda postaje jezivo

Zamislite da vam na vrata stana, umesto čistačice, pokuca humanoidni robot. Ima dve ruke, dve noge i odeven je u crnu radnu uniformu. Ulazi u stan, uzima usisivač i počinje da obavlja kućne poslove. Briše kuhinjske površine, pere podove i čisti kupatilo. Prizor zvuči kao scena iz futurističkog filma, ali u San Francisku to je već stvarnost.

Kako je krajem jula izvestio ABC News, osnivač i izvršni direktor kompanije Aleksandar Koh objasnio je da cilj nije samo da se privuku korisnici profesionalnih usluga čišćenja, nego i oni koji takvu pomoć do sada nisu mogli da priušte. Veruje da bi roboti dugoročno mogli da povećaju tržište kućnih usluga, umesto da samo zamene postojeće radnike.

Ne buni se zbog čišćenja toaleta

Koliko je ideja neobična, toliko su zanimljiva i iskustva prvih korisnika. U reportaži Euronewsa predstavljena je stanovnica San Franciska Tami Sju, koja je odlučila da pusti humanoidnog robota da joj očisti stan.

Sju nije očekivala savršenstvo. Činjenica da robot povremeno nespretno izvodi pokrete učinila joj se gotovo simpatičnom. Uporedila ga je sa detetom koje tek uči da obavlja određene zadatke. Posebno joj se svidela mogućnost da nekom drugom prepusti čišćenje toaleta. Dok robot radi, ona može da čita knjigu ili da se bavi nečim drugim. Čak joj ni činjenica da je sporiji od čoveka nije predstavljala veliki problem. Tau Robotics je do tada već očistio više od 50 stanova u San Francisku.

Slično iskustvo imala je i Đana Kapezio, koja je u avgustu iznajmila robota na sat vremena, piše USA Today. Robot joj je namestio krevet, očistio kupatilo i usisao stan. Kapezio je priznala da je bio sporiji od ljudske čistačice, ali je kvalitet posla ocenila kao dobar. Nakon njegovog odlaska nije morala ponovo da čisti. Video-snimak koji je objavila na TikToku za samo tri dana prikupio je približno 4,5 miliona pregleda.

Iza robota ipak stoji čovek

Ipak, postoji važan detalj koji nije uvek očigledan iz viralnih snimaka. Roboti kompanije Tau Robotics još uvek nisu potpuno autonomni. Iako izgledaju kao da samostalno obavljaju kućne poslove, njihovim radom u velikoj meri upravljaju ljudi. Operateri se nalaze na udaljenim lokacijama i preko kamera ugrađenih u robote posmatraju prostor i upravljaju njihovim pokretima, a koriste i naočare za virtuelnu stvarnost koje im omogućavaju da vide ono što robot vidi.

Veštačka inteligencija pomaže u izvođenju određenih radnji, ali još nije dovoljno razvijena da bi robotu prepustila čitav posao.

Drugim rečima, korisnik trenutno dobija kombinaciju humanoidne mašine, veštačke inteligencije i udaljenog ljudskog operatera. To je ujedno i najveći paradoks ove tehnologije. Robot bi jednog dana trebalo da zameni ljudski fizički rad, ali za sada veliki deo njegovog rada zavisi upravo od čoveka.

Slaganje veša je još problem

Koliko su roboti zaista sposobni pokazala je novinarka američkog portala MarketWatch, koja je u oktobru testirala dva humanoidna robota kompanije Tau Robotics u stanu u San Francisku.

Roboti, nazvani Bolo i Sergej, pokazali su se prilično uspešnim u jednostavnijim poslovima poput usisavanja, brisanja prašine i pranja podova. Međutim, kada su došli do zadataka koji zahtevaju precizne pokrete prstiju, situacija se zakomplikovala.

Stavljanje posuđa u mašinu za pranje sudova pokazalo se znatno težim nego što bi čovek očekivao. Robotima je bilo teško da pravilno uhvate i nameste predmete, a posebno su se mučili sa priborom za jelo. Ni slaganje veša nije bilo jednostavno. Jednom robotu je trebalo približno četiri minuta da složi peškir, dok je slaganje farmerki trajalo nešto više od minuta. U istom tekstu je navedeno da je tokom jednog ranijeg čišćenja robot razbio komad posuđa.

Takvi primeri pokazuju koliko su svakodnevni ljudski pokreti zapravo složeni. Ono što čovek uradi gotovo automatski, robot mora da pretvori u niz preciznih odluka o položaju ruku, snazi hvata i ravnoteži.

Iza relativno pristupačne početne cene čišćenja krije se skupa tehnologija. Tau Robotics koristi modifikovane humanoidne robote kineskog proizvođača Unitree, odnosno platformu G1. Prema MarketWatchu, vrednost svakog prilagođenog robota iznosi približno 55.000 dolara.

Za razliku od klasičnih robotskih usisivača, humanoidni robot zamišljen je kao univerzalni pomoćnik. Ista mašina bi jednog dana mogla da usisava, pere sudove, premešta predmete i namešta krevet. Međutim, osim nabavke robota, potrebno je platiti ljudske operatere, prevoz, održavanje i razvoj softvera. Zato ostaje otvoreno pitanje da li robotsko čišćenje u sadašnjem obliku dugoročno može da bude profitabilno.

Pravi cilj nije čišćenje stanova

Iako je čišćenje usluga koju Tau Robotics trenutno prodaje, iza nje stoji znatno ambiciozniji plan. Kompanija želi da razvije veštačku inteligenciju koja će robotima omogućiti da samostalno obavljaju širok spektar fizičkih poslova.

Za takav razvoj potrebne su velike količine podataka iz stvarnog sveta. Robot mora da nauči kako izgledaju različiti stanovi, gde ljudi drže stvari i kako da reaguje kada nešto ne ide po planu. Svaki novi zadatak može pomoći u treniranju budućih AI sistema.

Koh je za medije objasnio da je čišćenje domova korisna početna primena humanoidnih robota jer odgovara na stvarnu potrebu potrošača, a istovremeno ih izlaže nepredvidivim okruženjima. Kompanija je osnovana 2024. godine, a prema podacima koje je Koh izneo za Chronicle, prikupila je 2,6 miliona dolara početnog finansiranja.

Postoji još jedno pitanje koje se otvara kada humanoidni robot uđe u nečiji dom – privatnost. Roboti koriste kamere koje snimaju prostor u kom se kreću. Prema pravilima privatnosti kompanije, snimci se koriste za razvoj i treniranje veštačke inteligencije.

Kako je upozorio Euronews, podaci prikupljeni tokom čišćenja mogu se čuvati neograničeno, osim ako korisnik ne zatraži njihovo brisanje. Mikrofoni su, prema navodima kompanije, isključeni i zvuk se ne snima.

Ipak, kamere mogu da zabeleže mnogo toga: raspored prostorija, lične predmete, fotografije i dokumente. Korisnik tako ne plaća samo čišćenje, nego istovremeno omogućava prikupljanje podataka vrednih za razvoj buduće tehnologije, o čemu se za sada ne zna mnogo.

Biznis Kurir/Jutarnji