Ko najviše zarađuje na peletu: Tona do 48.000 dinara, od ovoga zavisi cena na tržištu

Nakon velikih problema sa snabdevanjem i visokom cenom peleta s kraja prošle i početkom ove godine situacija se po svemu sudeći stabilizovala. Barem što se tiče proizvodnje.

Iz Srbijašuma do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanje koje je Forbes Srbija uputio - šta je razlog tome i da li će im sirovine biti isporučene.

Cene ipak ne padaju. Pelet se i sada na stovarištima uglavnom prodaje za 42.000 do 48.000 dinara za tonu. Neretko i skuplje.

Monopol ili ne?

Dok razlika između fabričke i maloprodajne cene u pojedinim slučajevima iznosi i više od 100 evra, pitanje je ko zapravo drži kontrolu nad ovim tržištem i određuje koliko će građani plaćati.

Forbes Srbija istraživao je šta utiče na toliku razliku između cene na izlazu iz fabrike i one koju plaća krajnji potrošač.

Da li cenu diktiraju proizvođači koji raspolažu sirovinom i proizvodnim kapacitetima, ili trgovci koji u pojedinim sredinama praktično nemaju konkurenciju?

Proizvođači i stručnjaci za ovu oblast odbacuju tvrdnje o monopolu. Pozivaju se na veliki broj fabrika, mogućnost uvoza i zakone ponude i potražnje.

Mnogi situaciju zloupotrebljavaju

Kako kažu, reč je pre svega o posledici povećane potražnje, sezonskih oscilacija, nedostatka drvne sirovine.

Dodatni problem predstavlja to što pojedini učesnici u lancu snabdevanja koriste takve okolnosti za dodatnu zaradu.

 U manjim sredinama konkretno kupci nemaju mogućnost izbora, pa su prinuđeni da prihvate cene lokalnih prodavaca.

Vlasnik kompanije Bio Energy Point Zoran Drakulić rekao je još početkom godine za Forbes da nema opravdanja za tolike cene peleta na stovarištima. Tada je kod proizvođača tona peleta koštala oko 31.000 dinara. Na stovarištima je stajala oko 12.000 dinara skuplje. Upozorio je da su trgovci u proteklom periodu zarađivali, a proizvođači poslovali sa nulom.

Velika potražnja za peletom u poslednje dve godine

Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić slaže se da svedočimo neopravdano visokim cenama. Razlog tome je, kako objašnjava, izuzetno visoka potražnja za drvnim peletom u poslednje dve godine.

Napominje da je od 2023. do avgusta 2025. potražnja za peletom bila slaba. I cene su bile niže jer su fabrike bile opterećene velikim zalihama u svojim skladištima. Zato su prodavale pelet ispod cene.

U međuvremenu je bilo najavljeno poskupljenje struje i promene u tarifnom sistemu i to je uticalo na masovniji prelazak na grejanje na pelet, a samim tim i potražnjom za tim energentom.

Tako su od avgusta do oktobra prošle godine sve zalihe fabrika za tih dva meseca ispražnjene i one koje su do tada imale gubitke prodale su ono što su imale na lageru, a trgovci su osetili da je to dobar momenat da podižu cene, objašnjava profesor za Forbes Srbija.

Do tada su se cene za tonu kretale između 28.000 do 30.000 da bi potom premašile 40.000 dinara za tonu.

Nestašica

Fabrike su se potom suočile sa time da ne mogu da proizvedu količinu peleta koliko može da se proda.

U februaru i aprilu ove godine došlo je do prvog pada cena - na 36.000 do 38.000 dinara da bi potom uplašeni ranijom situacijom sa nestašicama i skokom cena potrošači počeli da nabavljaju pelet u većim koičinama tokom jula, avgusta i septembra.

Na pitanje ko najviše koristi situaciju i podiže cene profesor Glavonjić kaže da dešavanje na tržištu peleta nije rezultat monopola ili veštačke nestašice već ogromne potražnje potrošača čiji broj raste iz godinu u godinu.

Takođe i onih koji ovu situaciju koriste da zarade više u odnosu na to kolika je cena kod proizvođača.

- Sve to za rezultat ima nerealno visku cenu peleta - dodaje Glavonjić.

Hoće li se rast cena zaustaviti?

Podseća da je tokom septembra održan sastanak u PKS kome su prisustvovali najveći trgovci, proizvođači, predstavnici resornog ministrarstva, a tema je bila upravo cena i šta raditi da se spreči njen dalji rast.

- Svako je imao svoje razloge i argumente, ali na sastanku je zaključak bio da, ako od septembra dođe do rasta cena, da se može očekivati vrlo brza reakcija države u smislu ograničenja cene peleta.

 Glavonjić ukazuje da je ranije donošena mera administrativnog određivanja cene peleta koja je imala kratkotrajan efekat. Takva mera se donosi za određeni period u kriznim situacijama. Navodi i primer Hrvatske gde mera ograničenja cene nije dala efekat i dovela je do nestašice peleta.

- Nakon sastanka do danas, veliki proizvođači, a ni trgovci, nisu povećavali drastično cene u odnosu na one koje su već bile aktuelne - dodaje sagovornik.

"Veliki proizvođači ne podižu cene peleta“

Veliki proizvođači su svesni da su cene veoma visoke i da će određen broj potrošača napustiti grejanje na pelet i izabrati drugi energent. Zato ne podižu cene, dodaje.

- Nekoliko tih fabrika je poslalo obaveštenje svojim kupcima u kome ih obaveštavaju da ako budu prodavali iznad 42.000 dinara, da neće isporučivati robu, a sve to sa ciljem da sačuvaju potrošače i da se sa njihove strane doprinesu smirivanju daljeg rasta cena.

Postoje trgovci koji se toga pridržavaju, ali i oni koji se oglušuju, opisuje profesor situaciju na terenu.

Oni koji su prinuđeni da kupuju u manjim sredinama suočeni su sa time da za 1.000 do 2.000 dinara plaćaju skuplje i to pelet manjih proizvođača.

Na pitanje šta dovodi do velike razlike između nabavne koju plaćaju trgovci i maloprodajne cene, navodi da tu spada transport iz fabrike do maoprodajnog stovarišta, koji je između 1.200 dinara ili 1.500 dinara po toni, troškovi maloprodajnog objekta, marža i PDV od 10 odsto.

Mnogi trgovci su, kako kaže, revoltirani ponašanjem manjih stovarišta i manjih maloprodajnih objekata.

Gde je pelet najskuplji?

Glavonjić ukazuje na jedan apsurd. Da su najviše cene peleta u poljoprivrednim apotekama, stovarištima građevinskog materijala i prodavnicama mešovite robe.

- Svesni su da od toga mogu dobro da zarade i zato podižu cene. Kad nestane peleta imaju drugu svoju robu koju prodaju.

Zbog toga su, kaže, ogorčeni veliki trgovci.

Proizvođači se žale i na neravnomernu raspodelu sirovina. Fabrike bi sada mogle da prerade više, ali nema sirovine.

Nedovoljno sirovina, trgovci neopravdano podižu cene

Direktor kompanije Bio Energy Point Mladen Stojadinović kaže da je proizvodnja u odnosu na situaciju prošle godine značajno bolja. Ipak, ne rade u punom kapacitetu. Razlog je, kako kaže, to što im Javno preduzeće Srbijašume nije isporučilo dogovorene sirovine.

- Na osnovu ugovora koji smo potpisali duguju nam više od 20.000 kubika drveta. Bili smo prinuđeni da u prethodnom periodu od privatnih dobavljača nabavljamo. Nedostatak sirovine utiče na planove i proizvodnju, a samim tim i cenu koštanja peleta. Da smo proizveli više, manja bi bila cena - dodaje.

 Navodi da za mesec dana mogu da proizvedu 7.000 tona, a proizvode 6.000.

- Kada se analizira gotovo cela godina radili smo sa oko 70 odsto kapaciteta.

I drugi proizvođači, kako kaže, rade dobro, te se može očekivati rekordna godina kada je reč o proizvodnji peleta.

Ukazujući na trgovce koji neopravdano podižu cene pokušavali su da zato pelet rasporede onima koji su korektni u formiranju cene. Odnosno da njima daju veću količinu u odnosu na one koji su koristili situaciju i drastično podizali cene.

Navodi i da na tržištu ima više desetina proizvođača peleta i da se može uvoziti iz susednih zemalja te da se u tom pogledu ne može govoriti o monopolu već da ponuda i potražnja diktiraju uslove.

Kad nema dovoljno peleta traži se od privatnih dobavljača

U fabrici Eko Stepp Pellet za Forbes Srbija kažu da trenutno rade proizvodnim kapacitetom koji iznosi oko 2.800 tona peleta mesečno.

Za taj obim proizvodnje potrebno je preraditi približno 4.500 m³ drveta. Za rad punim i uvećanim kapacitetom potrebno im je oko 5.200 m³ drveta mesečno.

I oni kažu da imaju ugovor o isporuci drveta sa JP Srbijašume, ali dinamika isporuke ne prati u potpunosti plan i ugovorene rokove.

Zbog toga su prinuđeni da deo potrebnih količina nabavljaju i od privatnih dobavljača.

- Kada isporuke iz ugovorenih izvora odstupaju od planirane dinamike, moramo da tražimo alternativne izvore snabdevanja. To dodatno komplikuje organizaciju proizvodnje i nabavke- dodaju.

Sezona, odnos ponude i tražnje

Za razumevanje tržišta potrebno je sagledati sezonske oscilacije, troškove proizvodnje, dostupnost sirovine i odnos ponude i potražnje, kažu.

- Veći proizvođači, zbog obima proizvodnje, imaju značajnu ulogu na tržištu. To ne znači da mogu samostalno da određuju cenu nezavisno od tržišnih okolnosti. Cenu peleta u Srbiji ne određuje isključivo jedan učesnik na tržištu. Proizvođači formiraju svoje prodajne cene u skladu sa troškovima proizvodnje i tržišnim uslovima- pojašnjavaju u ovoj firmi.

Kao primer navode svoje iskustvo iz prethodne dve-tri godine.

- Zbog tri uzastopne tople zime, potražnja za peletom bila je slabija od očekivane. U takvim okolnostima proizvodili smo i prodavali pelet po cenama nižim od proizvodnih troškova, što je dovelo do milionskih gubitaka- ukazuju.

To pokazuje da proizvođači ne mogu jednostavno da odrede cenu koju žele, već moraju da posluju u skladu sa tržišnim okolnostima, ističu.

Distributeri i trgovci na cenu utiču kroz troškove transporta, skladištenja i prodaje, kao i kroz svoje marže.

- Naše iskustvo iz prethodnih godina pokazuje koliko tržište može biti nepredvidivo. Kada je potražnja slaba, pritisak na prodajne cene je veliki. Pred grejnu sezonu i tokom hladnijih meseci situacija se menja.

Trgovci imaju dodatne troškove

Njihova trenutno utvrđena prodajna cena peleta na izlazu iz fabrike iznosi 39.000 dinara po toni sa PDV-om.

Prodajna cena gotovog proizvoda rezultat je ukupnih troškova poslovanja, a ne samo cene drvne sirovine.

U proizvodne troškove ulaze i električna energija, zarade zaposlenih, održavanje i rezervni delovi za opremu, ambalaža i drugi neophodni rashodi, objašnjavaju.

 Navode i da pri poređenju treba razumeti da cena na izlazu iz fabrike i cena koju krajnji kupac plaća na stovarištu nisu iste kategorije.

Cena na stovarištu je, kako pojašanjavaju, viša od fabričke cene jer trgovci, pored nabavke peleta, imaju dodatne troškove transporta od fabrike do stovarišta, skladištenja, manipulacije robom i poslovanja…

Ukoliko organizuju i isporuku do krajnjeg kupca, nastaju i dodatni troškovi poslednje faze distribucije.

Transport…i šta još diktira cenu

- Razlike u cenama istog tipa peleta mogu nastati zbog troškova transporta. Takođe i udaljenosti od fabrike, načina pakovanja, količine koja se kupuje, uslova plaćanja i marži distributera i trgovaca“, dodaju.

Na primer, kupac koji pelet preuzima direktno u fabrici i sam organizuje prevoz nije u istoj situaciji kao kupac koji kupuje manje količine na stovarištu. On takođe očekuje i isporuku na kućnu adresu.

- Ne smatramo da se visoka cena peleta sama po sebi može smatrati dokazom monopola. Na osnovu našeg iskustva, cena je u velikoj meri uslovljena sezonom, odnosom ponude i potražnje i troškovima proizvodnje i distribucije- kažu u ovoj firmi.

Na stovarišu „Jakovljević“ kažu da peleta imaju dovoljno i da godinama imaju stalne dobavljače. Objašnjavaju i zašto su cene dostigle gotovo 44.000 dinara za tonu sada.

- Cene su menjane u skladu sa promenom cena na tržištu, praćene rastom troškova kao što su rast cene sirovina, radne snage i naftnih derivata. Nabavne cene zavise i od sastava peleta kao i da li je pelet A1 ili A2 klase“, navode predstavnici ovog stovarišta.

Kažu i da cenu peleta diktira samo tržište. U letnjem periodu je potražnja smanjena, dok je ponuda znatno veća, usled povećanja potražnje kapaciteti fabrika ne mogu uvek ispratiti rast i dolazi do zastoja u isporuci, objašnjavaju.

Biznis Kurir/ForbesSrbija