Svi kupuju bukvu i hrast, a evo koja je vrsta drveta zapravo najbolja za ogrev: Ne samo što sporo sagoreva već i dugo čuva žar
- Bagrem se izdvaja kao vrlo dobar ogrev: pravilno osušen daje mnogo toplote, sporo sagoreva i dugo čuva žar.
- U poređenju sa hrastom i bukvom, bagrem ima veću ogrevnu vrednost, ali efikasnost grejanja zavisi i od peći i vlage u drvetu.
Drva se naveliko seku, cepaju i slažu kako bi do prvih hladnijih dana imala dovoljno vremena za sušenje. Kada se govori o kvalitetnom ogrevnom drvetu, najčešće se spominju bukva, grab i hrast. Ipak, postoji još jedna vrsta koja se često nepravedno zanemaruje, iako ima vrlo dobra svojstva za grejanje, a to je bagrem.
Reč je o gustom i tvrdom drvetu koje, kada je pravilno osušeno, daje veliku količinu toplote, sporo sagoreva i dugo zadržava žar. Osim toga, izuzetno je otporno na vlagu i propadanje. Pravilno osušen bagrem relativno se lako zapali, ali ne izgori brzo poput lakših vrsta drveta. Kada se vatra razvije, dugo zadržava visoku temperaturu, zbog čega može biti vrlo dobar izbor za domaćinstva koja se greju na drva.
Bagrem sa udelom vlage od 15 posto ima ogrevnu vrednost od približno 2.040 kilovat-sati po prostornom metru. Poređenja radi, ogrevna vrednost hrasta iznosi oko 1.890 kilovat-sati, dok bukva pri istom nivou vlažnosti daje približno 1.850 kilovat-sati po prostornom metru. Ipak, veća ogrevna vrednost sama po sebi ne znači da će bagrem u svakoj peći nužno dati više toplote. Na efikasnost grejanja utiču i vrsta peći, kvalitet sagorevanja, veličina cepanica, način loženja i, posebno, količina vlage u drvetu.
Sporo sagoreva i dugo čuva žar
Velika gustina i tvrdoća bagrema razlog su zbog kog ovo drvo sporije sagoreva i duže oslobađa toplotu. Kod potpaljivanja je bolje koristiti tanje i manje cepanice jer se brže zagrevaju i lakše pale. Veći komadi dodaju se tek kada se vatra dovoljno razvije. Oni tada mogu duže da gore i održavaju žar. Bukva i grab i dalje su među najtraženijim vrstama ogrevnog drveta. Grab je poznat po tome što dugo gori i dobro zadržava žar, dok bukva ravnomerno sagoreva i daje mnogo toplote. Hrast takođe dugo održava vatru, ali mu obično treba više vremena da se kvalitetno osuši.
Bagrem nije zanimljiv samo zbog svojih svojstava prilikom loženja. Ovo drvo je izrazito otporno na vlagu, gljivice i truljenje, zbog čega se tradicionalno koristi za izradu stubova, ograda i drugih konstrukcija koje su izložene vremenskim uslovima. Ako se pravilno skladišti, dugo može ostati upotrebljivo. Bagrem na otvorenom može izdržati i više od deset godina.
Dobru otpornost na spoljašnje uslove ima i hrast, između ostalog zahvaljujući taninima koje sadrži. Otporan je i pitomi kesten, dok su bukva i grab osetljiviji ako duže ostanu izloženi kiši ili su složeni direktno na vlažnu zemlju. Ipak, ni bagrem ne treba ostavljati bez zaštite. Čak i najotpornije drvo vremenom gubi na kvalitetu ako je nepravilno složeno i stalno izloženo vodi.
Vlaga je važnija nego što mnogi misle
Bez obzira na to da li se loži bagrem, bukva, grab ili hrast, jedan faktor je ključan – drvo mora biti dovoljno suvo. Sveže posečeno drvo sadrži veliku količinu vode. Tokom sagorevanja, deo energije se tada troši na isparavanje vode umesto na zagrevanje prostora.
Vlažne cepanice teže se pale, slabije sagorevaju, proizvode više dima i mogu doprineti stvaranju naslaga u dimnjaku. Za efikasno sagorevanje preporučuje se drvo sa približno 20 posto vlage.
Da li je drvo dovoljno suvo može se okvirno proceniti na osnovu njegove težine, boje i pukotina na krajevima cepanica. Ipak, najpouzdaniju informaciju daje merač vlažnosti drveta. Koliko će vremena trebati da se drvo osuši zavisi od njegove vrste, debljine komada i uslova skladištenja. Isečeno i iscepano drvo suši se brže od velikih, neiscepanih komada jer vazduh lakše prodire do njegove unutrašnjosti.
Kako pravilno složiti drva za zimu?
Ogrev ne bi trebalo slagati direktno na tlo jer će sa donje strane upijati vlagu. Bolje ga je postaviti na palete ili neku drugu suvu i izdignutu podlogu. Između cepanica potrebno je ostaviti dovoljno prostora kako bi vazduh mogao slobodno da cirkuliše. Gornji deo složenih drva treba zaštititi od kiše i snega, ali bočne strane ne bi trebalo potpuno zatvoriti jer bi se time usporilo sušenje.
Bagrem nije jedina kvalitetna opcija za grejanje, ali objedinjuje nekoliko važnih prednosti: visoku ogrevnu vrednost, sporo sagorevanje, dugotrajno održavanje žara i veliku otpornost na propadanje. Ipak, jedno pravilo važi bez obzira na vrstu drveta: dobro osušeno i pravilno skladišteneno drvo gotovo uvek će dati bolji rezultat od kvalitetnije vrste koja se loži dok je još vlažna.
Prema aktuelnim cenama ogreva na stovarištima, kubik ogrevnog drveta poput bukve, hrasta i graba košta oko 94 evra. Trupci bagrema prodaju se po ceni od oko 55 do preko 94 evra po kubiku, u zavisnosti od klase i prečnika.
Biznis Kurir/Dnevno
