Cena gasa otišla u nebo: Čeka nas skupa zima, a to povlači još jedan veliki problem, evo u čemu je stvar
Evropa tokom leta uobičajeno obnavlja zalihe gasa pred početak grejne sezone. Ove godine, međutim, punjenje skladišta poklopilo se sa nizom poremećaja koji dodatno pritiskaju tržište.
Evropske cene gasa porasle su više od 130 odsto od početka 2026. godine, dok niska popunjenost skladišta i rizici u snabdevanju ostavljaju Evropu izloženu mogućoj veoma skupoj zimi.
Terminski ugovori na holandskom TTF-u, glavnom evropskom referentnom tržištu gasa, u četvrtak su premašili 65 evra po megavat-satu, što je najviši nivo od marta. Time je nastavljen snažan rast cena, koje su od početka godine više nego udvostručene, piše Euronews.
Do poskupljenja dolazi usred još jednog letnjeg toplotnog talasa u Evropi, a upravo visoke temperature jedan su od razloga zbog kojih bi predstojeća zima mogla biti skuplja.
Rekordne temperature povećavaju potražnju za električnom energijom, dok suša i vrućina smanjuju proizvodnju hidroelektrana i nuklearnih elektrana. Zbog toga deo manjka moraju da nadoknade elektrane na gas, upravo u periodu kada bi Evropa trebalo intenzivno da puni skladišta za zimu.
Cene gasa su i dalje daleko ispod rekordnih 350 evra po megavat-satu iz energetske krize 2022. godine, izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu. Ipak, Evropa se približava zimi sa smanjenim zalihama i veoma malo prostora za još jedan ozbiljniji poremećaj u snabdevanju.
Zašto cene gasa ponovo rastu?
Rast cena ubrzao se u najnepovoljnijem trenutku.
Evropa tokom leta uobičajeno obnavlja zalihe gasa pre početka grejne sezone. Ove godine, međutim, punjenje skladišta poklopilo se sa nizom problema u snabdevanju.
Ormuski moreuz i dalje je praktično zatvoren, Norveška je produžila prekide proizvodnje na pojedinim gasnim poljima, dok je suša smanjila proizvodnju hidroelektrana i nuklearnih elektrana.
Istovremeno, tokom toplotnog talasa raste potrošnja električne energije, pa elektrane na gas nadoknađuju deo manjka. Time raste potražnja upravo za energentom koji bi Evropa sada trebalo da skladišti za zimu.
Rezultat je tržište sa veoma malo sigurnosnog prostora.
"Ostvarilo se nekoliko nepovoljnih rizika na strani ponude, a nivoi gasa u skladištima istorijski su niski uoči grejne sezone“, upozorio je ekonomista Oxford Economicsa Danijel Kral.
Oxford Economics očekuje da će u septembru povećati svoju prognozu cena evropskog gasa, potencijalno na prosečno gotovo 60 evra po megavat-satu tokom četvrtog kvartala 2026. i prvog kvartala 2027. godine.
Evropa je otpornija, ali i dalje zavisi od vremena
Evropa je u odnosu na 2021. godinu smanjila potrošnju gasa za približno 15 do 20 odsto. Industrija troši manje gasa, povećana je proizvodnja iz obnovljivih izvora, a toplotne pumpe zamenile su deo sistema za grejanje na gas.
Povećana je i globalna ponuda tečnog prirodnog gasa (LNG). Evropa sada raspolaže većim brojem uvoznih terminala i može da privuče dodatne isporuke LNG-a kada cene porastu. Zbog toga je ozbiljna fizička nestašica gasa znatno manje verovatna nego tokom krize 2021. i 2022. godine.
Ipak, manja potrošnja nije uklonila najveću evropsku slabost.
Prema Oxford Economicsu, povezanost između temperature i potražnje za gasom i dalje je izuzetno snažna. Prošle zime, kada su temperature nakratko pale ispod dugoročnog proseka, evropske uštede gasa u odnosu na period pre 2021. godine smanjile su se na svega pet do deset odsto.
Drugim rečima, Evropa je smanjila uobičajenu potrebu za gasom, ali nije uklonila zavisnost od njega tokom izrazito hladnih zimskih perioda.
Upravo zato su skladišta toliko važna.
Visoke zalihe omogućavaju tržištu da lakše podnese nagli talas hladnoće bez agresivne trke za novim isporukama. Kada su skladišta slabije popunjena, svaka hladnija nedelja od očekivane pretvara se u borbu za dodatne količine gasa.
Skladišta početkom avgusta bila popunjena samo 57 odsto
Podaci organizacije Gas Infrastructure Europe pokazali su da je 1. avgusta popunjenost iznosila 57,1 odsto, što je najniži nivo za taj datum otkako postoje uporedivi podaci.
Pravila Evropske unije i dalje predviđaju cilj od 90 odsto popunjenosti skladišta, iako je državama omogućena veća fleksibilnost u pogledu roka. Cilj može biti ostvaren između 1. oktobra i 1. decembra, uz dodatna odstupanja u slučaju otežanih tržišnih uslova.
Brisel je takođe podstakao države da razmotre korišćenje te fleksibilnosti i spuštanje cilja na 80 odsto kada tržišni uslovi znatno otežavaju punjenje skladišta.
Skladišta su, pojednostavljeno rečeno, evropska energetska ostava – a što su zalihe manje pred zimu, to je veći rizik od novih skokova cena.
Kurir Biznis/Poslovni.hr
