Istorijski skok Srbije na evropskoj listi: "Počistili" smo 7 zemlja po vrednosti minimalca i šta se za njega može kupiti
Podatak da je Srbija po kupovnoj moći minimalne zarade napredovala za čak šest mesta i stigla na 17. poziciju u Evropi svakako zaslužuje pažnju, rekao je za Biznis Kurir prof. dr Mihajlo Rabrenović, stručnjak za državnu upravu.
On naglašava da je posebno značajno što se ovde ne poredi samo nominalni iznos minimalca u evrima, već standard kupovne moći, koji uzima u obzir razlike u cenama između zemalja.
- Drugim rečima, ovaj pokazatelj mnogo bolje govori o tome šta zaposleni za minimalnu zaradu zaista može da kupi.Činjenica da je Srbija po tom kriterijumu danas ispred sedam država članica EU pokazuje koliko se odnos ekonomskih snaga promenio - rekao je Rabrenović komentarišući najnovije, zvanične podateke Eurostata za jul 2026. godine.
Skok od šest mesta
Podsećamo, prema ovim podacima bruto minimalac u Srbiji dostigao je 743 evra, dok je po kupovnoj moći (1.094 PPS) naša zemlja skočila na 17. mesto u Evropi, čime je Srbija prestigla sedam punopravnih članica Evropske unije i nalazi se ispred gotovo svih zemalja kandidata.
- Naravno, bilo bi pogrešno iz toga zaključiti da smo dostigli najrazvijenije evropske zemlje ili da građani više ne osećaju problem visokih cena. Ali je podjednako pogrešno ignorisati napredak Srbije i činjenicu da se jaz u odnosu na značajan deo Evrope tokom poslednje decenije smanjio. Time se menja i nekadašnja gotovo idilična slika Evropske unije u delu naše javnosti - rekao je prof. Rabrenović i istakao:
- Srbija treba da teži evropskim standardima, vladavini prava i snažnim institucijama, ali bez kompleksa niže vrednosti i prihvatanja dvostrukih aršina. I u zemljama iz kojih nam povremeno stižu lekcije o pravnoj državi vidimo afere visokih funkcionera, korupciju, političke krize i institucionalne slabosti. Evropske integracije su, pored ispunjavanja formalnih kriterijuma, odavno i politički uslovljen proces - naglasio je on.
Prema rečima prof. Rabrenovića evropski put Srbije ne sme da znači odricanje od sopstvenih interesa.
- Naprotiv, paralelno treba jačati ekonomske i političke veze sa SAD, Kinom, Indijom i drugim važnim partnerima. To je racionalna politika u svetu koji postaje sve više multipolaran. U tom kontekstu, trenutno ne vidim ozbiljnu, razrađenu i rezultatima potkrepljenu alternativu razvojnoj viziji Aleksandra Vučića i merama koje država preduzima. Kritikovati vlast je legitimno i neophodno u demokratskom društvu, ali kritika nije ekonomski program - kazao je on.
Kupovna moć
Prema zvaničnim podacima Eurostata za samo godinu dana, bruto minimalna plata skočila je za više od 20 odsto. Međutim, još važniji pokazatelj standarda građana jeste kupovna moć izražena u Standardu kupovne moći (PPS), koja neutrališe razlike u cenama među državama. Prema ovim podacima u julu 2025. minimalac je vredeo 908 PPS (Srbija bila na 23. mestu) a godinu dana kasnije vredi 1.094 PPS zbog čega je Srbija i skočila na 17. mesto liste.
- Zato posebno neobično zvuči tvrdnja onih koji stoje iza tzv. Studentske liste da će njeni predstavnici biti u komunikaciji sa ekspertima. Ako su znanje i stručnost ključni, postavlja se jednostavno pitanje: zašto onda sami eksperti nisu na listi, sa imenom, biografijom i programom, spremni da pred građanima preuzmu odgovornost za svoje predloge? Na kraju, građane najviše interesuje ono što osećaju u novčaniku. Upravo zato napredovanje Srbije za šest mesta po kupovnoj moći minimalca jeste važan rezultat. Najbolja politika nije ona koja najbolje zvuči, već ona čiji se rezultati mogu izmeriti - zaključio je prof. Mihajlo Rabrenović, stručnjak za državnu upravu.
Istorijski rezultat
Ukoliko se pogleda širi vremenski kontekst, podaci Eurostata pokazuju kontinuiran i stabilan rast standarda najslabije plaćenih radnika u Srbiji. Dok je 2016. godine kupovna moć minimalca u Srbiji iznosila skromnih 448 PPS, danas ona iznosi 1.094 PPS, što znači da je realna vrednost minimalne zarade u protekloj deceniji više nego udvostručena.
Ovaj istorijski rezultat nedvosmisleno potvrđuje da se po kupovnoj moći minimalne zarade Srbija danas nalazi ispred sedam članica Evropske unije, kao i ispred skoro svih zemalja kandidata, što je još jedan dokaz ubrzanog snaženja domaće ekonomije i životnog standarda građana.
Biznis Kurir
