U BEOGRADU STAN OD 33 KVADRATA KOŠTA SAMO 19.500 EVRA, A NIJE RUINA! Ovo je popis najjeftinijih nekretnina, kvadrati do 1.500 evra

Stan u Beogradu još uvek povoljnije možete kupiti u Rakovici, na Altini, u Borči, Ovči, Višnjici, Železniku, na Petlovom brdu, pa čak i u Mirijevu sa cenom do 1.500 evra po kvadratu, dok na oglasniku Sasomange u ponudi ima i stanova za manje od 30.000 evra u Padinskoj skeli i Mirijevu, kaže za Kurir Katarina Kuzmanović, head of real estate na Sasomange.rs.

- Rekla bih da je kupcima na pameti prvo mogućnost kupovine novog pa onda starog stana, ali zbog velike potražnje i ograničene ponude to nije uvek moguće. Verujem da će u budućnosti ovaj trend još rasti i da će se broj prodatih starih i novih stanova izjednačiti. Kada pričamo o cenama, novogradnja je podigla cenu i starih stanova, pa je na nekim lokacijama ova razlika minimalna.

Neka najniža cena kvadrata u novogradnji na teritoriji Beograda ide od 1.500 evra pa do skoro 11.000 evra, koliko je najskuplji kvadrat u Beogradu na vodi. Na centralnim lokacijama računajte da kvadrat ispod 3.000 u novogradnji ne postoji. Stari stanovi su jeftiniji, ali ne previše, razlika je u ovoj gornjoj cifri, gde stari stanovi maksimalno mogu ići do nekih 5.000 evra po kvadratu, dok jeftinija starogradnja ne ide ispod 1.100 evra ako pričamo o opštinama koje se ne smatraju prigradskim.

Naduvane cene

Ona navodi i da su cene u oglasima, naročito onim koje postavljaju vlasnici nekretnina, preterane i daleko od tržišne vrednosti stana.

- Sa smanjenjem broja kreditnih kupaca, u nekim delovima grada, najčešće onim u kojima su nekretnine jeftinije, došlo je do nešto manjeg broja poziva kupaca i, ako govorimo o nekom pojeftinjenju nekretnina, rekla bih da se više radi o oglašenim početnim cenama. Međutim, s obzirom na to da je ponuda i dalje loša, a da, i sa ovim smanjenjem odziva, kupaca ima jako puno, u nekim slučajevima i po 20 kupaca na jedan stan, ne očekujem neku bitniju korekciju cena, eventualno na nekim mikrolokacijama, za koje i inače vlada manje interesovanje - kaže Kuzmanovićeva.

Takođe, u svim beogradskim opštinama godinama vlada interesovanje i za kupovinu stanova u starogradnji i novogradnji.

- Traže se stanovi i u centru i na periferiji, neke lokacije su bile manje interesantne, pa su ušle u fokus, dok za nekima konstantno vlada velika potražnja. Najtraženije opštine su Novi Beograd, Stari grad, Vračar, Zemun, neki delovi Čukarice, dok je Savski venac eksplodirao zbog Beograda na vodi. U ovim opštinama teško da možete naći stan koji košta manje od 2.000 evra po kvadratu, najniže cene novogradnje idu preko 3.000 evra, dok se na Savskom vencu prodaju najskuplji stanovi u Srbiji, a cene su preko 10.000 evra po kvadratu - navodi naša sagovornica i dodaje:

- Periferija je svakako jeftinija, ali što je do pre nekoliko godina bila periferija, sada zbog širenja gradskog jezgra, ali i rasta cena, više nije. Surčin, Obrenovac, Mladenovac, Barajevo - tu je cena kvadrata najniža, međutim, i tu imamo veći rast cena, kao što je primer Ledine, gde je cena dosegla 2.000 evra po kvadratu. Stan još uvek povoljnije možete kupiti, recimo, u Rakovici, na Altini, u Borči, Ovči, Višnjici, Železniku, na Petlovom brdu, možda Mirijevu sa cenom do 1.500 evra po kvadratu, međutim, kako se budemo bližili kraju završetka metroa, očekujem ozbiljnije povećanje cena na trasi linija.

Za mali budžet

Ističe i da se na sajtu Sasomange mogu naći stanovi u prestonici za manje od 30.000 evra.

- Reč je o rubnim lokacijama, maloj kvadraturi i lošijem stanju, ali ako imate mali budžet, ipak nije nemoguće. Trenutno je najjeftiniji stan u Padinskoj skeli od 33 kvadrata, jednosoban, za samo 19.500 evra, a ako ipak želite lokaciju bliže centru, pronašli smo stančić u Mirijevu, koji može da funkcioniše i kao poslovni prostor, i košta 29.500 evra. Ipak, puno faktora utiče na tržište nekretnina, spoljna dešavanja, ratovi, prekid lanaca proizvodnje i isporuke građevinskog materijala, inflacija, referentne kamatne stope. To je ono što se dešava na svetskom nivou, a onda imamo i naša - razvoj infrastrukture, migracije stanovništva, razvoj gradova, porast dolaska stranaca, veći privredni razvoj...

Naglašava i da udeo kreditnih kupaca u novogradnji u Beogradu nije veći od pet do sedam odsto.

- To se može videti i u izveštaju RGZ i informacije koje dobijamo sa terena. Pad kreditnih kupaca poslednjih meseci direktna je posledica povećanja referentnih kamatnih stopa i euribora, koji je digao kamate na stambene kredite. Zbog ovoga možemo reći da imamo neki vid stagnacije na tržištu, ali samo u onim delovima grada gde smo imali više kreditnih kupaca i kod starogradnje. Međutim, s obzirom na veliku potražnju i situaciju da nema stanova u ponudi, ne očekujem dalja i veća pomeranja.

Kada je reč o novogradnji, tu je situacija kao što je i bila, na jedan stan imate i po nekoliko desetina kupaca i neki od investitora su od nove godine podigli cene. Jednostavno, sve dok imate potražnju kakva jeste, cene će rasti. Srpsko tržište nekretnina je otporno i u narednom periodu očekujem manje-više sličnu situaciju.

Kurir.rs/ A. K.

Bonus video: