Novi Kopaonik se tek budi: Svi u tajnosti kupuju zemlju na ovoj planini pre nego što se izgradi mega ski-centar i cene odu u nebesa
Nekretnine na Goliji danas ne predstavljaju tržište u klasičnom smislu te reči. Ne postoje jasno definisane cene po kvadratu, nema dovoljno uporedivih kupoprodajnih transakcija iz meseca u mesec, niti razvijene ponude apartmana kakva je prisutna na Zlatiboru ili Kopaoniku. Ipak, upravo ta rana faza razvoja privlači pažnju kupaca koji traže povoljniju ulaznu cenu i lokaciju sa potencijalom za budući rast.
Golija je jedna od malobrojnih planina u Srbiji koja se nalazi u okviru UNESCO rezervata biosfere. Poznata je po dugim zimama i obilnim snežnim padavinama, dok se istovremeno već godinama najavljuju značajna ulaganja u turističku i ski infrastrukturu. Uprkos tome, tržište nekretnina na ovoj planini i dalje funkcioniše uglavnom po modelu "cena na upit".
Kakva je trenutna ponuda nekretnina na Goliji
Tržište vikendica i apartmana na Goliji još uvek se nalazi u početnoj fazi razvoja. Najveći deo ponude čine individualne vikendice i seoska domaćinstva smeštena u okolini Odvraćenice, Pleša i Golijske reke. U većini slučajeva ne postoji standardizovana cena po kvadratu, već se vrednost objekata određuje prema lokaciji, stanju nekretnine i pristupačnosti putne infrastrukture. Zbog toga se u oglasima često može videti oznaka "cena na upit". Novogradnja apartmanskog tipa, karakteristična za Zlatibor ili Kopaonik, na Goliji praktično nije zastupljena.
Poslednjih godina broj smeštajnih kapaciteta raste prvenstveno kroz privatne vikendice, domaćinstva i seoski turizam. Ipak, ukupna turistička infrastruktura ostaje višestruko manja u poređenju sa Zlatiborom i Kopaonikom, što potvrđuje da se tržište još uvek razvija. Cene noćenja za apartman namenjen četvoročlanoj porodici uglavnom se kreću između 30 i 40 evra van sezone, dok tokom zime i praznika mogu dostići i 60 evra za modernije smeštajne jedinice u centru Odvraćenice. Veće vikendice predviđene za grupni smeštaj iznajmljuju se i po cenama do 150 evra po noćenju. Za tržište koje je još u nastajanju, to pokazuje da interesovanje gostiju postoji, iako je daleko od nivoa najrazvijenijih planinskih destinacija u Srbiji.
Najava koja može promeniti tržište
Goliju od većine nerazvijenih planinskih područja razlikuje činjenica da razvoj turističke infrastrukture nije prisutan samo kroz ideje i planove, već i kroz zvaničnu plansku dokumentaciju. Skijališta Srbije već godinama rade na projektu novog ski-centra na području Odvraćenice, Vrhova i Radulovaca, u neposrednoj blizini postojećeg skijališta.
Plan detaljne regulacije za područje Odvraćenice, Vrhova i Radulovaca na Goliji obuhvata oko 262 hektara na teritoriji opštine Ivanjica i predviđa razvoj novih ski-staza, sistema veštačkog osnežavanja, smeštajnih kapaciteta i prateće infrastrukture. Projekat uključuje i unapređenje komunalne i saobraćajne infrastrukture, što predstavlja jedan od ključnih preduslova za ozbiljniji turistički razvoj planine.
Ukoliko dođe do realizacije ovakvih projekata, tržište nekretnina moglo bi da uđe u novu fazu razvoja. Iskustva sa domaćih turističkih centara poput Zlatibora i Kopaonika pokazuju da izgradnja ski i turističke infrastrukture često dovodi do povećane tražnje i rasta vrednosti nekretnina u okolini.
Novi Pazar - oslonac razvoja čitavog regiona
Nekretnine na Goliji ne mogu se posmatrati odvojeno od Novog Pazara, koji predstavlja najznačajniji urbani centar u neposrednoj blizini. Reč je o gradu u kojem cene stanova kontinuirano rastu. Novogradnja se danas uglavnom prodaje po cenama između 1.200 i 1.500 evra po kvadratu sa PDV-om, dok se starogradnja kreće od 1.000 do 1.300 evra po kvadratu, što je i dalje ispod republičkog proseka.
Potražnja za stanovima u Novom Pazaru ostaje izražena, a pojedini projekti novogradnje pronalaze kupce još tokom izgradnje. Upravo kombinacija grada sa aktivnim tržištem nekretnina i planine čije tržište tek treba da se razvije čini ovaj region zanimljivim za kupce sa dugoročnim planovima.
Novi Pazar pruža ekonomsku osnovu, radnu snagu i lokalnu tražnju, dok Golija raspolaže turističkim potencijalom koji još nije dostigao nivo iskorišćenosti karakterističan za razvijenije planinske centre. Istorija razvoja domaćih planinskih destinacija pokazuje da se upravo u periodu pre velikih infrastrukturnih ulaganja najčešće mogu pronaći najniže ulazne cene.
Zašto Golija još uvek nije u fokusu investitora
Dva ključna razloga i dalje drže Goliju van glavnog fokusa većine investitora. Prvi je nedovoljno razvijena infrastruktura u poređenju sa Zlatiborom i Kopaonikom. Drugi je status zaštićenog područja, koji doprinosi očuvanju prirodnih vrednosti planine, ali istovremeno ograničava obim i vrste buduće gradnje.
Zbog toga je malo verovatno da će Golija ikada doživeti intenzitet izgradnje kakav je zabeležen na pojedinim drugim turističkim destinacijama u Srbiji. Za neke kupce to predstavlja ograničenje, dok drugi upravo u tome vide najveću vrednost.
Kupcima koji traže potpuno formirano tržište, veliki izbor apartmana i razvijen sistem kratkoročnog izdavanja, Golija danas verovatno neće biti prvi izbor. Sa druge strane, oni koji žele nižu ulaznu cenu, očuvanu prirodu i mogućnost da uđu na tržište pre njegovog ozbiljnijeg razvoja, mogu u ovoj planini prepoznati zanimljivu dugoročnu priliku.
Manastir Studenica, očuvani šumski kompleksi, planinski pašnjaci i prirodna bogatstva po kojima je Golija prepoznatljiva predstavljaju osnov njenog turističkog potencijala. Za sada, taj potencijal još nije pretvoren u tržište nekretnina kakvo postoji na najrazvijenijim planinskim destinacijama u Srbiji. Upravo zbog toga deo investitora u Goliji vidi retku priliku da na tržište uđe pre nego što ono dostigne viši stepen razvoja i formiranosti.
Biznis Kurir/Nekretnine.rs
