MATORI MILIJARDER POVUKAO RADIKALAN POTEZ I IZAZVAO OPŠTU PANIKU: Zna li on nešto što mi ne znamo? Već je prodao polovinu udela u Eplu, evo šta je sledeće
‘
Voren Bafet, čovek poznat po izjavi da je njegovo omiljeno razdoblje čuvanja deonica u svom portoliju “zauvek”, u poslednjih nekoliko meseci se ipak odlučio za preokret. Ne samo da je prodao svoja dva najveća udela u Eplu (čak polovinu) i multinacionalnoj Bank of America, nego je i prvi put u šest godina prestao da kupuje deonice Berkshire Hathawaya, konglomerata koji je pod njegovom upravom još od 1969. i u kojem trenutno ima oko 37 odsto deonica.
Ulagači koji pomno prate Berkshire i nadaju se da će se deo njegovog uspeha preliti na njihove portfolije, pažljivo prate šta konglomerat kupuje i prodaje, pa se sada opravdano pitaju - treba li i oni privremeno da stanu sa ulaganjima?
‘Prorok iz Omahe‘ je dugo godina hvalio Epl kao “verovatno najbolji posao na svetu” i povremeno je ta tehnološka komapnija bila središte Berkshireove strategije. Deonice Epla činile su više od 40 odsto, pa je bilo neobično videti da su odlučili da smanje svoj udeo upravo u toj kompaniji.
Analitičari sugerišu da bi to moglo da bude signal da Bafet predviđa probleme u tehnološkom sektoru ili šire turbulencije koje bi mogle usporiti Eplov rast. Neki čak veruju da se na taj potez odlučio jer očekuje recesiju koja bi mogla smanjiti kupovinu premium proizvoda poput Eplovih.
Druga, manje ekstremna mogućnost je da zbog velikog iskustva 94-godišnji Bafet prepoznaje pokazatelje da će u idućem razdoblju rast Epla usporiti. Prodaja Ajfona usporava, rast prihoda je takođe zaustavljen jer globalno tržište pametnih telefona postaje prezasićeno, a i sve intenzivnija konkurencija na inostranim tržištima (posebno Kini) dodatni su problem za Epl. Osim toga, Bafet možda veruje da se cena deonice Epla popela do nivoa na kome su dalji dobici ograničeni.
- Bez obzira na to je li pred nama recesija ili jednostavno sporiji tehnološki rast, Bafetov najnoviji potez naglašava oprezan pristup na nepredvidivom tržištu - piše Barchart.
Budući da američki izveštaji trezora sada donose više od očekivanog prinosa na deonice, čini se da bi prodajom deonica želeo da smanji udeo u kojem se oslanja na rizična ulaganja. Wall Street Journal na temelju njegovih prošlogodišnjih reči smatra da ipak nije tako.
- Ono što bismo stvarno želeli da učinimo je kupovina kompanije za 50 ili 75 milijardi dolara, 100 milijardi dolara - rekao je najdugovečniji ulagač na svetu na godišnjoj skupštini Berkshirea 2023. godine.
S obzirom na to da Berkshire sada vredi bilion dolara, morala bi biti reč o vrlo vrednoj akviziciji kako bi iga uopšte zainteresovala. Barem na nivou akvizicije osiguravača General Re iz 1998. koja bi danas vredila 100 milijardi evra.
WSJ ističe kako pojedinačni, manji investitori imaju znatno više dobrih opcija. Vanguardove desetogodišnje projekcije kreću se od sedam do devet odsto godišnje za deonice razvijenih tržišta izvan SAD-a i pet do sedam procenata za deonice male kapitalizacije u SAD-u.
Biznis.Kurir.rs/Jutarnji.hr
MASK ŽELI DA POVUČE RADIKALAN POTEZ! Tiče se jedne od najvažnijih stvari u Americi, ekonomisti užasnuti: Na ruku mu idu i Trampova obećanja