Nekada je zima u srpskim domaćinstvima bila nezamisliva bez dobro poznatog mirisa kolačare, kožare, budimke… Ovih jabuka, koje su izobilno rađale, bilo je u svakom ovdašnjem voćnjaku, ali su ih vremenom potisnule nove sorte. Danas se tek po neko stablo starih sorti može naći na okućnicama, a među retkim čuvarima ovog blaga u valjevskom kraju je porodica Tanasković iz Gornje Bukovice, čiji voćnjak broji 600 stabala starih autohotnih sorti jabuka.
Od nekih 15 hektara, koliko obrađuju, na površini od dva hektara gaje povrće, dok su nepuna tri hektara pod voćem. Darko Tanasković priča da šljiva rađa na hektar i po, a da je hektar zauzelo 700 stabala jabuka od čega 600 starih sorti – budimka, kolačara i kožara, a od novijih tu su ajdared, delišes, greni smit.
- Za gajenje starih autohtonih sorti opredelili smo se pretežno zbog zaštite, jer se trudimo se da što manje primenjujemo hemijske preparate. Do sada smo uradili tri prskanja, još jedno i to je to, nije ih potrebno tretirati više puta kao nove sorte. Po kvalititu ne mogu se porediti sa drugim jabukama, dosta su ukusnije. Mi volimo njihov ukus, kada imamo ove jabuke deca neće druge da jedu - navodi Tanasković.
Zasad je star 14 godina i u narednih pola veka redovno će donositi plodove, te ne planiraju proširenje. Prošle godine ubrali su između 35 i 40 tona jabuka, 15 tona prodali su kao konzumnu, a ostalo je otišlo za rakiju jer je bilo dosta padalica.
Ovog proleća, kada su stabla bila u punom cvetu, aprilski mraz je ostavio velike posledice, te očekuju svega pet tona. Veći deo roda prodaju na pijaci u Valjevu, deo ode i na beogradsko tržište. Imaju kupce iz Beograda, Šapca, Petrovca koji dolaze na kućni prag, te uzimaju samo određenu sortu jabuke.
Bolja cena na pijaci za autohtone sorte jabuka
- Prošlu godinu smo sa starim sortama završili sa prosečnom cenom od 120 dinara za kilogram, za razliku od ovih drugih sorti koje su bile od 30 do 50 dinara. Mi smo zadovoljni sa tom cenom, ne treba biti baksuz. Druge sorte smo više dali za rakiju. Nema smisla brati nešto što ne ide na tržištu, a ovo što se prodaje da propada.
- U izgradnji je hladnjača i na taj način želimo da proširimo proizvodnju, jer samo tako možemo da imamo jabuke na lageru duži vremenski period. Kapacitet hladnjače je oko 10 tona i koristićemo je pretežno za skladištenje jabuke koja treba duže da stoji, dok ćemo ostale sorte koje izlaze do nove godine lagerovati kao do sada - kaže Darko Tanasković.
Milivoj Timotić, savetodavac za voćarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Valjevu objašnjava da su autohtone sorte voća otpornije na bolesti, zahtevaju manju zaštitu, te se mogu gajiti i u organskoj proizvodnji.
Zbog idealnog odnosa šećera i kiselina pogodne su za proizvodnju koncentrata, džemova, sokova. Po njegovim rečima, stabla u zasadu Tanaskovića kalameljena su na srednje bujnijoj podlozi koja je pogodnija za suvo voćarenje bez navodnjavanja, ranije prorode, i daju od 40 do 80 tona po hektaru kvalitetnih plodova.
biznis.kurir.rs/agromedia
NE PROPUSTITE
