MARIĆI OD ŠKART PRIKOLICA NAPRAVILI LUX SMEŠTAJ KAKVOG NEMA U SRBIJI! Sad od gostiju ne mogu da se odbrane, ovako došli na ideju

Kada su odlučili da se bave turizmom, članovi porodice Marić iz Loznice želeli su da to bude nešto drugačije, originalno i inovativno.

Dušan je istraživao na internetu novitete u turističkoj industriji, video da je luksuzno kampovanje u Sloveniji i drugim evropskim zemljama hit i pomislio da tako nešto pokrene u Srbiji.

Sa roditeljima Cvetkom i Zoricom i suprugom Ivanom krenuo je u poduhvat zvani „glamping“, čije je stvaranje trajalo dve i po godine.

Na imanju od jednog hektara, na tridesetak metara od reke Drine, u naselju Jelav 1, udaljenom oko 120 km od Beograda i isto toliko od Novog Sada, u okruženju stabala kanadske topole, napravili su jedinstveno mesto u našoj zemlji.

Ovde gosti spavaju u nekadašnjim kamionskim prikolicama (furgon kontejner, za prevoz voća i povrća), koje su preuređene u smeštajne jedinice. Turisti vreme provode zavaljeni u ležaljke među stablima, uz šum reke i cvrkut ptica ili vozeći bicikle, veslajući kajak ili igrajući badminton.

Svakog gosta na stočiću u kabini dočeka šampanjac dobrodošlice i tanjir sa domaćim specijalitetima, objavile su Priče sa dušom.

Parovi vole da rezervišu šumski romantični sto na kojem su sveže cveće i flaša šampanjca. Ovaj kamp se nalazi desetak kilometara od Loznice, a gosti tamo sa sobom nose hranu koju će spremati, dok kabine imaju kompletno opremljenu kuhinju.

Čak i ako turistima nešto dodatno zatreba, članovi porodice Marić su u blizini, u svojoj kući na nekoliko minuta hoda od kampa.

„Od jednog prijatelja sam čuo da u Loznici postoji neko ko iz Nemačke uvozi kamione kojima je prošao radni vek. Supruga Zorica i ja smo ubrzo posle toga rešili da naručimo tri prikolice, međutim krenula je korona i problemi oko uvoza, tako da nam je stigla jedna, a posle nekoliko meseci i druga. Da ne bismo čekali treću prikolicu koja je bila neizvesna, krenuli smo da radimo na ove dve“, priča Cvetko Marić, Dušanov otac.

„Prikolice su praktično bile škart roba za onoga ko ih je uvezao, jer ih ne bi ni za šta dalje koristio. Mi smo ih kupili sa šasijama i krenuli da ih prerađujemo“, dodala je Zorica, koja je za Priče sa dušom ispričala da su dobar deo radova sami obavili.

„Šta smo mogli sami, to samo radili bez majstora, a gde je bila potrebna stručnost, prepustili smo profesionalcima. Na primer, izolaciju od 10 cm smo sami lepili. Ivana nam održava sajt, a sami vodimo društvene mreže“, dodaje Cvetko, a u razgovor se uključuje i Ivana.

Unutar kabina su rigips paneli, na podu izolacija, spolja stiropor i fasadni lim, a odozgo inverter klime koje leti hlade, a zimi greju.

„Zorica je unutar kabina dosta toga ručno uradila. Recimo, ogledalo u zelenoj kabini je njenih ruku delo, oslikala je barske stolice, a zaslužna je i za krevete. Šank u Zelenoj kabini je deo kamionske obloge. Oštro oko turiste će primetiti detalje, odnosno prepoznati šta nije kupljeno“, rekla je Ivana.

Plac od 4 hektara kupljen je pre korone. Na delu od jednog hektara, gde se danas nalazi glamping, bio je zapušten topolik sa 220 kanadskih topola.

Privatno kupatilo, klima-uređaj, TV, internet, đakuzi, šampanjac...

„Istraživao sam tržište u razvijenijim zemljama i ustanovio da je glamping rastući trend u turizmu, a da je kod nas u začetku. A šta on podrazumeva? Reč je o glamuroznom kampovanju, što znači da spavate u prirodi, ali imate usluge iz hotela koju inače kampovanje ne podrazumeva: privatno kupatilo, klima-uređaj, televizor, bežični internet, đakuzi, šampanjac i vino. Sve to je uključeno u cenu, a vi ste u prirodi“, kaže Dušan.

Plac porodice Marić izlazi na Drinu, a preko puta je Bosna i Hercegovina, odnosno selo Batar u Republici Srpskoj. Posebno ujutru i uveče šum reke Drine se jasno čuje, kao i cvrkut ptica. Oseća se miris vode, a neretko se mogu videti i fazani, ježevi, zečevi i veverice.

Prema Dušanovim rečima, ima turista koji sve vreme boravka ostanu u kampu na svojevrsnoj šumskoj antistres terapiji, bilo da su u šumi ili imaju aktivnosti na reci i pored nje. To su najčešće ljudi iz većih gradova koji radnu nedelju provode u kancelarijama.

Dušan je kao advokat odlučio da pro bono, bez naknade, pruža pravnu pomoć udruženju građana „Uvek sa decom“ koje pomaže deci koja se leče na dečjem odeljenju na Institutu onkologije i radiologije Srbije. Sa ovim udruženjem glamping je zaključio memorandum o saradnji da deca nakon završenog lečenja mogu da dobiju besplatan vaučer i da dođu ovde sa roditeljima.

Trenutno su u ponudi dve kabine, manja zelena (Greeny) od 15 kvadrata za dve osobe i veća crna (Blacky) od 20 kvadratnih metara za 4 osobe. U planu su još dve kabine, a po završetku radova ovde će moći da odsedne 14 osoba.

„Prvi gosti su nam bili u avgustu 2022. godine, to je bio par iz Nemačke koji je došao sa mačkom (kamp je pet frendli).“

„Uglavnom nam dolaze parovi, mladi bračni parovi ili porodice koje žele da sa decom iskuse odmor u prirodi i probaju nešto novo i drugačije. To su ljudi koji žele da budu u kontaktu sa prirodom, a da imaju komfor koji im može obezbediti hotel sa nekoliko zvezdica“, kaže Dušan.

„Ovde imaju i dvorište od jednog hektara gde su i đakuzi na otvorenom, bicikli, bioskop u šumi, kao i mesto za paljenje logorske vatre. To je poseban doživljaj kad padne mrak. Ko želi da peca ribu, od nas može dobiti opremu uz dozvolu ribolovačkog udruženja“.

Najviše im dolaze Beograđani i gosti iz Vojvodine koji vole brdovite krajeve.

Od inostranih turista do sada su imali žitelje više od 20 država među kojima su: Nigerija, Australija, Vijetnam, Indija, Kanada, Ujedinjeni Arapski Emirati, Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Italija, Rusija, Mađarska i komšije iz bivših jugoslovenskih republika.

„Glamping je veoma razvijen u Sloveniji, čak do tog nivoa da sam pronašao tekstove u kojima piše da je jedno tamošnje glamping odmorište proglašeno za najbolji smeštaj za medeni mesec na svetu“, otkriva Dušan.

Iako ovaj mladi advokat i njegova supruga Ivana, koja se bavi programiranjem, rade u Loznici, skoro svakog dana su u Jelavu. Ovde provode vreme sa svojim ćerkama Dunjom i Lolom, kojima i te kako prijaju klima, šumsko okruženje i reka.

„Ovo je raj za decu, a naše ćerke imaju tu sreću da od rođenja spavaju na svežem vazduhu, da svakog dana mogu da gaze po travi, da budu i bose, da se kupaju u Drini, da se igraju u prirodi.“

„Posle vrtića obavezno dolaze ovde, a nakon svih aktivnosti na otvorenom, nije čudo što idu na spavanje već u 20 sati (smeh).

„Supruga radi u IT sektoru, a otac, majka i ja smo u u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Loznici. Mi smo porodica koja je želela da pokrene drugačiji turizam u ovom kraju, da sa gostima podelimo deo atmosfere i ugođaja kraj Drine, gde i sami provodimo mnogo vremena. Zbog toga volim da kažem da naša kuća koju ovde imamo nije vikendica, već mesto za život van grada“, rekao je Dušan Marić.

Kurir.rs/Priče sa dušom/Nenad Blagojević/Foto: Nenad Blagojević