Osmočlana porodica Mirka Jankovića iz Modriče u susednoj BiH živi od pčelarstva, a unazad nekoliko godina sakupljaju i lekovito bilje, od kojeg pripremaju brojne tinkture. Mirko se pčelarstvom bavi više od tri decenije i ima više od 100 košnica. Kaže da je prošla godina podbacila, ali se nada da bi ove moglo biti bolje.
- Prve naznake govore da bi ova godina mogla biti medonosna u mom pčelinjaku i daleko bolja od prošle. Za svoje 33 godine, koliko se bavim pčelarstvom, ne pamtim da je bila lošija godina od lani. Imamo već naznake bagremovog meda, a dolazi nam kupina, lipa... Ne znam za druge pčelare, ali teren na kojem ja pčelarim u Dugom polju, je takav bio da smo mi zadovoljni za sada - priča Janković i dodaje da ono što 'skinu' bagrema, pčele dopune kupinom i dobije se ekstra kvalitetan med.
Brojni su izazovi u pčelarstvu, govori Mirko, prisećajući se da je sve bilo drugačije kada je počinjao.
- Veliki su izazovi sada, ne samo da su bolesti u pitanju, nego se klima promenila. Kao agronom to pratim, neko bilje iscveta dosta ranije - kaže ovaj pčelar i dodaje da se sve menja, jer se dosta sve tretira u poljoprivredi.
Inače, poljoprivredni proizvođači, kako navodi, ne vode računa o pčelarima, mada od njih sve zavisi.
- Kod mene je problem što se izgubio period proleće - jesen i to svi pčelari znaju. To nije pogodno za biljke, tako da uopšteno gledano, pčelarstvo je postalo rizično - kaže Janković, dodajući da oni koji to vole ne odustaju.
Sve proda na kućnom pragu
Sa plasmanom Jankovići problema nemaju, a sve što izvrcaju, prodaju na kućnom pragu. Onaj ko jednom kupi kod njih, kažu, uvek se rado i ponovo vrati. Ovaj pčelar ukazuje i na nelojalnu konkurenciju. Sve češće je, kako navodi, na tržištu prisutan i falsifikovani med.
- Na žalost, ovi veliki proizvođači, veliki centri, ja sam lično uzimao teglu i na njemu piše industrijski med. Neko treba da pokrene pitanje ko može da stavi naziv med, ne može biti industrijski med. Da bi pčelari mogli da napreduju i usavršavaju proizvodnju, dobro bi bilo i da su opštinski i republički podsticaju veći - kaže Janković koji je svakodnevno u pčelinjaku i sa pčelama se kako kaže, saživeo.
Cela porodica u pčelarstvu
Pored Mirka, cela ova porodica, koja ima osam članova, uključena je u proizvodnju i svako ima svoj zadatak.
- Imam tri sina, tri ćerke. Najstariji sin je profesor biologije, on je sa mnom, ima i on svoj početni pčelinjak. Svi su tu, imam ćerku magistra farmacije, svi smo u tom poslu neko više neko manje, naravno najviše supruga i ja. Supruga je moja desna ruka, bez takve jedne organizacije porodice u ovom poslu nema šta da se traži - kaže Mirko, o čijoj porodici smo već pisali i to možete pročitati ovde.
biznis.kurir.rs/Agroklub
NE PROPUSTITE
