Godinu za nama globalni startap ekosistem ocenio je kao godinu „velikog resetovanja“. Bilo zbog visokih kamata ili globalnih ekonomskih neizvesnosti, ali investicije VC fondova na nivou celog sveta zabeležile su drastično manji rezultat u odnosu na 2021. Pad koji je bio i više nego dupliran (sa 732 milijarde dolara na manje od 320 milijardi danas), tako je vratio nivoe investicija na one pre pandemije, pokazuju podaci „Dilrum-a“.
Ipak, iako je „egzodus kapitala“ zadesio i naše tržište, postoji nekoliko činjenica koje daju drugačiju sliku, a koje pokazuju da rast i razvoj ovog sektora kod nas nije krenuo unazad, već da se u izvesnom smislu nastavio.
Ukupan iznos uloženog kapitala, prema podacima Dilrum-a, manji je na godišnjem nivou, ali ukupan broj startapa, kao i broj onih koji su uspešno prikupili investicije raste. Dakle, projekcije iz prošlogodišnjeg Startap Genom izveštaja nastavile su se tokom cele prošle godine, te je broj startapa u Srbiji rastao za oko 20 procenata i u 2023.
Između ostalog i na platformi Dilrum registrovano je za oko 30 procenata više startapa od februara do decembra. Tako je, na primer, 7 najzapaženijih startapa u prošloj godini u Srbiji privuklo oko 13,68 miliona evra investicija. U 2023. u Srbiji su sa radom počela dva nova VC fonda, a kako kažu stručnjaci proizvodi naših inovatora postaju globalno prepoznati.
U prethodnoj godini 7 domaćih startapa privuklo je zapažene investicije. Zanimljivo je da su najveće pojedinačne investicije privukli startapi iz med-tek sektora koji globalno, važi za jedan od najvažnijih oblasti tehnološkog sektora:
Lid Delta: 800.000 evra
Nekoliko meseci nakon što je njihov softver odnosno alat za menadžment društvenog kapitala proglašen za najbolji SaaS proizvod na ProdaktHant-u, ovaj domaći startap privukao je investiciju od 800.000 evra. Ono što ovu investiciju čini posebnom jeste to da su u njoj učestvovali isključivo domaći „anđeli“ iz Grupe poslovnih anđela Inicijative Digitalna Srbija, te je i u ovom smislu 2023. godina pokazala još jedan aspekt sazrevanja ovog tržišta.
Sam softver, kako su u više navrata isticali osnivači, nastao je kao odgovor na ekspanziju digitalnih kanala u prodajnim interakcijama i namenjen je B2B profesionacima i timovima za upravljanje poslovnim kontaktima (konkretno sa LinkedIn-a). U suštini, korišćenjem ovog softvera lakše se prodaju i marketiraju proizvodi i usluge kroz nvonastalu mrežu kontakata, a može pomoći i u zapošljavanju.
Kolabvrajting: 880.000 evra
Sledeći na spisku prepoznatih startapa iz „domaće kuhinje“ je Kolabvrajting koji je na „Hau tu Veb“ konferenciji u Budimpešti u oktobru prošle godine pored 880.000 evra investicije poneo i titutlu „najvreliji startap“ jugoistočne Evrope. Kada pričamo o samom proizvodu, Kolabvrajting je počeo od ideje da unaprede proces istraživanja i pretraživanja interneta. U suštini, njihov softver, namenjen primarno marketarima i konsultantima služi da se sve što je dobijeno istraživanjem na internetu od strane više ljudi uobliči u smislenu celinu, organizuje i na taj način uštedi vreme. Takođe, navode u ovom domaćem startapu, trenutno razvijaju i „AI kopilot“ koji pomaže u istraživanju interneta.
Mili Tehnolodžiz: 1 milion evra
Mili Tehnolodžiz nastao je 2021. godine u Beogradu, uz pomoć „Saut Central Ventursa“ i Katapult akceleratora, lane je podigao rundu investicija od milion evra čime je za ovaj startap završena „pri-sid“ runda investiranja. Takođe, u 2023. premestili su presdstavništvo u Minhen odnosno Nemačku koja je jedno od najvećih tržišta za dostavu paketa u Evropi.
Tehnički, analitički softver za optimizaciju procesa dostave u poslednjoj milji, koji ovaj startap razvija i plasira na tržištu Evrope na osnovu podataka iz više izvora, pomaže u brzom rzumevanju gde, kada i kako se dešavaju problemi ili kašnjenja na terenu, a rešenje ide u pravcu da se na najefikasiji i najtačniji način organizuje „poslednja milja“ dostave.
Moušn Ops: 1,2 miliona dolara
„Pri-sid“ rundu investicija u 2023. završio je i „Moušn Ops“, srpski startap koji kroz istoimenu platformu teži da digitalizuje poslovanje „hom servis“ kompanija tako što će uz pomoć alata koji razvijaju omogućiti vlasnicima i menadžerima biznisa da upravljaju svojim biznisom, kao i majstorima na terenu zaposlenim u tim biznisima.
Glavno tržište za ovaj startap je SAD, gde je tržište „održavanja doma“ teško preko 500 milijardi dolara. Da je startap u ovom uspeo pokazuje činjenica da je najveći pojedinačni investitor u „pri-sid“ rundi bio „Alpin VC“ sa sedištem u Juti. Posebno je zanimljiva činjenica da je sam startap, kako se javno komuniciralo, privukao više investicija od plana, te je i ovo još jedna od potvrda uspešne ideje Moušn Ops-a.
Ota Sink: 1,3 milona evra
U cilju razvijanja „klaud“ softvera za upravljanje hotelima i apartmanima srpski startap Ota Sink 2023. godinu i „sid“ “ rundu investicija zatvorio je sa 1,3 miliona evra. U ovoj investiciji učestvovali su : Katapult Akcelerator, TS Ventures Fond, DSI grupa poslovnih anđela, startap Vajz Gajs, Ekspert DOJO iz Kalifornije, kao i češki Presto Ventures.
Ne bi li rešili probleme na ugostiteljskom tržištu nastale u 2020. godini i pandemiji korona virusa, Ota Sink je napravio softver koji obuhvata 4 različita rešenja: recepcijski sistem, rezervacioni sistem, „Šanel menager“ i „Gest ekspirijens“ aplikaciju. Na taj način su automatizovali većinu hotelskih procesa. U trenutku kada je objavljena informacija o prikupljenjim sredstvima, Ota Sink je isticao da imaju oko 2.000 klijenata u 17 različitih zemalja sveta.
HajrAp: 1,5 miliona dolara
Na listi zapaženih startapa u 2023. godini našao se još jedan koji „nišani“ između ostalih i hotelsku i ugostiteljsku industriju. Tim iza startapa HajrAp, s ciljem da promeni tradicionalni način zapošljavanja u ovoj industriji, napravio je platformu koja omogućava „mečing“ radnika i dostupnih smena. Praktično, preko njihove platforme možete da zatražite radnika po potrebi.
KANCELARIJE U SRBIJI I U SAD
Kako ovaj startap sa kancelarijama u Srbiji i SAD, navodi da sada imaju preko 35.000 registrovanih profesionalaca i stopu uspešnog „popunjavanja“ smena od 98 procenata. Posebno su istakli i činjenicu da uspevaju da smanje troškove zapošljavanje oko 50 procenata.
Oni su polovinom 2023. uspeli da osiguraju 1,5 miliona dolara „sid“ investiciju.
Indeks Helt: 3 miliona dolara
Druga najveća investicija u srpski startap prošle godine završila je u još jednom srpsko-američkm startapu, ovaj put iz Majamija, koji se bavi pružanjem usluga telemedicine i ovo je druga godina zaredom da ova kompanija dobija pozamašne investicije. Pre 3 miliona dolara u 2023. godini, u 2022. Indeks Helt je privukao duplo više, 6 miliona dolara.
Kako je u blogu na sajtu Indeks Helt napisao Luka Ivićević, osnivač ovog startapa, oni sebe smatraju najnaprednijoj medicinskom kompanijom u SAD, zato što pored toga što nude bolje iskustvo u domenu personalizovane medicine, oni klijentima „poboljšavaju zdravstvene ishode bolje od bilo koga drugog“.
Fuler Vižn: 4 miliona dolara
Na vrhu ovogodišnje liste startap „Fuler Vižn“, takođe sa kancelarijama u SAD i Beogradu uspeli su do sada da privuku oko 4 miliona dolara investicija, a deo toga stigao je i od domaćih poslovnih „anđela“.
Još jedan startap iz „med-tek“ sektora, i uprkos nepisanom pravilu da „hardverski„ startapi najteže uspevaju, bavi se proizvodnjom naočara sa autofokusiranjem. Ključno tržište? To je 2,1 milijarda ljudi širom sveta koji pate od presbiopije, ili staračke dalekovidosti koja je uzorkovana starenjem.
Kako ističu u opisu svog proizvoda, njihova patentirana tehnologija koristi strukturirano svetlo, mašinsko učenje i veštačku inteligenciju za biometrijsko skeniranje, softver za optimizaciju sočiva koji se oslanja na preko 100 parametara i ultrazvučna linearno aktivirana sočiva koja mogu savršeno da oponašaju način na koji mlado ljudsko oko prirodno fokusira.
SADA TREBA PRIVUĆI VC FONDOVE
Nebojša Bjelotomić, generalni direktor Inicijative Digitalna Srbija navodi da rast broja startapa koji privlače nvesticije pokazuje da u domaćem ekosistemu postoji potencijal za pravljenje i skaliranje globalnih proizvoda.
- Sledeći korak našeg ekosistema je da sve ovo što trenutno postoji podignemo za lestvicu više i privučemo VC fondove koji investiraju veće sume novca, kako bi startapi izrasli u globalno prepoznate kompanije, kaže Bjelotomić za NIN.
On ističe da je Inicijativa Digitalna Srbija tokom prošle godine organizovala dolazak 12 VC fondova iz različitih krajeva sveta.
- Oni su se sreli sa 61 domaćim startapom, i to pokazuje da prepoznaju potencijal naših startapa i sve više ih prate, naglasio je Bjelotomić.
(Kurir.rs/NIN)
NE PROPUSTITE
