HOBI MAME ŽIVADINKE PRETVORIO U OZBILJAN BIZNIS: Milanovi neobični proizvodi se prave i po 2,5 meseca, a donose NEVEROVATNU ZARADU

U kotlini Župe, u opštini Aleksandrovac, postoji jedinstveno poljoprivredno gazdinstvo u selu Laćisled izdvaja se po proizvodnji pečenog sira. Njihova neobična priča vuče korene iz majčinske ljubavi, a sama ideja o proizvodnji potekla je od majke Živadinke, još pre više od tri decenije. Ona je pravila sir i usavršavala recept za svog sina studenta, na koji ni njegovi cimeri nisu mogli da ostanu ravnodušni.

Počeli su sa proizvodnjom pečenog sira sa domaćom slaninom, goveđom pršutom, koja se peče na puteru, te slaninom mangulice, kao i kalamatom u maslinovom ulju i biberu sa belim lukom.

- To je ideja moje mame, koja je taj sir pravila devedesetih godina, kad sam ja bio student u Beogradu. Na nagovor mog prijatelja, 2015. godine pokrenuli smo mlekaru u Župi i krenuli da pravimo taj sir - započinje Miletić.

Ovaj specifičan sir prolazi kroz pažljiv proces pečenja, kako bi postigao jedinstvenu teksturu i ukus. Način na koji se pravi potpuno je inovativan, zato što ne pripada ni tradicionalnim belim sirevima, a ni kačkavalju, pošto se ne radi o parenom testu, već je nova desertna vrsta sira.

Pečeni sir iz poljoprivrednog gazdinstva Miletića ubrzo je postao omiljen među lokalnim zajednicama, privlačeći pažnju gurmana i ljubitelja domaćih proizvoda.

Pitali smo Miletića koliko se isplati proizvoditi ovakvu vrstu sira, u odnosu na to koliko je vremena potrebno da se napravi finalni proizvod izvrsnog ukusa.

- Ako biste sirovo mleko prodavali kao sirovo, onda vam se ne isplati. Ali, ako svoje sirovo mleko preradite u neki polufabrikat ili gotov proizvod, to već počinje da ima smisla. Poenta je da budete mali proizvođač, koji svoju robu, iz prve ruke, direktno prodaje krajnjem kupcu. To je koncept po kom mi radimo - objašnjava Miletić.

Sam proces proizvodnje sira zahteva period od dva i po meseca, gde se po završetku peče sa raznim dodacima, što Miletić pojašnjava:

- Kada se sir napravi kao sirov, ide 11 nedelja u komoru na zrenje, što je oko dva i po meseca, gde se po završetku peče sa različitim dodacima, poput slanine i pršute, gde se ta slanina topi tih sat vremena tokom pečenja u mirnoj peći, i probija u sir. Na taj način on dobija aromu, jer ne dodajemo veštačke arome dima, kao što rade sa kačkavaljima - govori Miletić.

Takođe, specifičnost ukusa je ono što posebno izdvaja ovo poljoprivredno gazdinstvo, što ne može da se uporedi sa ostalim sirevima.

- Sam ukus nas izdvaja od ostalih, jer sir nema nikakve veze sa kačkavaljem, belim sirevima ili gaudom, potpuno je drugačije konzistencije - kaže Miletić.

U budućnosti planiraju potencijalno proširenje palete proizvoda, sa novim, egzotičnim ukusima, poput šumskog voća i majčine dušice.

- Osim mogućih dodataka novih ukusa, već radimo crne i bele tartufe namenski za jednog klijenta, pod njegovom robnom markom, i to planiramo da nastavimo. Cilj nam je da ne širimo proizvodnju, radimo ograničene količine, što znači da je količina mleka i sira, na dnevnom nivou, samim tim, ograničena. Tako, ako nam se pojavi kupac i kaže da želi 100 kg sira, mi kažemo da nemamo i da mora da sačeka, jer nastojimo da radimo svežu robu i limitiranu seriju - ističe Milan.

Poljoprivredno gazdinstvo Miletić nema tendenciju da se nameće po masovnim medijima, već im je plan da se reklamiraju od klijenta do klijenta, odnosno po međusobnoj preporuci i na taj način stiču verne konzumente njihovih proizvoda.

Nedavno su se pojavili i na Sajmuetno hrane i pića u Beogradu, na kom su predstavili svoje ukusne proizvode svima koji su zainteresovani za degustaciju. Cene ovih proizvoda razlikuju se na ovakvim manifestacijama, u odnosu na redovnu prodaju.

- Sada, na samom događaju, prodajemo tri komada, što je negde oko 700-750 grama za 1.000 dinara i to su nam neke promotivne cene. Redovne su gotovo duplo skuplje, ali uzimajući u obzir da je običan kačkavalj 1.500 dinara, onda 1.800 nije ništa strašno za ovu vrstu sira. Njegova cena bi trebalo da bude od 2.000 do 3.000 dinara sigurno - zaključuje Miletić.

Nedavno su ih prepoznali i menadžeri Novakovog restorana, što im je omogućilo saradnju sa svetskim brojem jedan u tenisu.

Priča Miletića o ljubavi i preduzetništvu može da posluži kao inspiracija mnogima koji sanjaju o tome da pretvore porodični hobi u uspešan posao.

kurir.rs