Lana Poljak (24) je mlada Hrvatica koja se preselila u Nemačku.
Mlada preduzetnica tvrdi da je postala vlasnica pekare u Nemačkoj i to da bez da je uložila svoj novac.
- Imala sam 20 godina kad sam došla, nisam znala nemački, a počela sam da radim u firmama za čišćenje. Tu sam radila tri godine. Kasnije sam se brinula o starijim osobama. Išla sam sa njima u trgovinu i kod doktora. Onda sam kao dodatni posao nedeljom radila u pekari i tu sam od svoje tadašnje šefice saznala da se može preuzeti franšiza za pekaru od velike kompanije Ihle. Ja sam nadobudno odlučila da se prijavim. Znači, otvaram svoju firmu, brinem se o radnicima, plaćam poreze... Apsolutno sve sama vodim. A od njih dobijam sve što je potrebno za pokretanje posla - navodi Lana.
Razgovor za franšizu je prošao bez problema.
- Dečko i ja smo radili po ceo dan za loše plate i učinilo nam se zanimljivo da probamo nešto novo. Nismo znali ni koliko ćemo zarađivati ni ništa. Nemački mi je bio na razini A2. Računali smo da će nam ostati barem 3.000 evra mesečno i bili bismo zadovoljni. Prijavila sam se, pozvali su me razgovor, sve je prošlo super, videli su da sam motivisana - navodi Lana.
Postojala je samo jedna prepreka.
- Spomenuli su da moramo da imamo neki ulog od 35.000 evra. To je njima garancija da ćemo da uzimamo robu. Mi smo rekli ok i otišli u banku po kredit. Ali u banci su nam rekli da nema potrebe za kreditom i da će garantovati za taj naš posao. Dali su nam neku potvrdu koju smo priložili i koju je kompanije Ihle prihvatila. Kredit nam dakle nije potreban - rekla je Lana.
Počeli su da rade posle dva meseca.
- Potpisali smo ugovor i krenuli na obuku koja je trajala dva meseca. Otvorili smo svoju firmu u Bavarskoj, konzorcij Ihle nam je dao na upravljanje svoju jednu poslovnicu, mi smo preuzeli radnike, poreze, organizaciju posla, čišćenje, sve, kao da je naše. Sve je bilo stresno na početku, jer ako je neko na bolovanju, morate naći zamenu, kad dođu inspekcije, ja odgovaram jer je kompanija moja, moja zarada, ali i odgovornost. Ali stalno sam imala podršku od predstavnika te velike kompanije. Posle se uhodate i sve krene... Meni je to sa 24 godine bilo jako strašno, ali krenulo nam je super - navodi Lana.
Navodi da bi je pokretanje sopstvenog biznisa pod drugim okolnostima koštalo oko 200.000 evra.
- Ja sam u Nemačkoj krenula u preduzetničke vode na najsigurniji i najjednostavniji mogući način. Zamislite da sam sama otvarala svoju pekaru. Treba naći prostor, opremu, pekare... Sigurno bi me koštalo 200.000 evra. Ovako ništa nisam uložila. Samo sam preuzela franšizu - priča Lana.
(Kurir.rs/Z.Ko/Slobodna Dalmacija)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
