Pored potoka ribnjak, okružen cvećem, tu se nalazi i njeno malo carstvo aromatičnog bilja - hajdučka trava koja pomaže kod stomačnih tegoba, umirujuća menta, lekoviti neven za kožu... Iza cvećnjaka je mesto za roštilj, drveni sto i stolice, a malo dalje posadila je čičoku.
Ankica Komlenić planira da napravi cvetni lavirint. Puna energije, kao da je bar upola mlađa od 67 godina. Njen salaš u goranskom selu Tići, nazvala je Pet izvora, jer ga toliko okružuje. Ona i njen suprug Pero imaju ribnjak sa pastrmkom, drže istarske magarce, imaju kokoške i punu baštu.
Uredili su i opremili seosku kuću za odmor sa tri sobe na spratu i velikom dnevnom sobom sa saunom u prizemlju iz koje se vidi potok i bujne šume u srcu Gorskog kotara.
Ekonomista po struci, Ankica je u Tiće došla iz svog rodnog Vrbovskog, gde je do propasti drvne industrije radila u banci. U danas gotovo pustim Tićima podigla je i dvoje dece, Slađanu i Vedrana, uglavnom sama, jer je Pero radio u Rijeci. Prisećajući se kada je stigla u Perino rodno selo, gde je trebalo da imaju vikendicu, a ona im je postala dom, kaže kako je njen izabranik jednom rukom uhvatio ribu koja se kretala prema njemu:
- Bili smo kao Tarzan i Džejn. Danas imamo dvadesetak kokošaka, sada i pilića. Bavimo se poljoprivredom onako kako su to radili naši preci i ne damo da zaraste ovo naše imanje - kaže Ankica, a oko nje jure magarci Miranda, Bero, Jelen, Tatra i Miki, Lara i Vanja.
Komlenići uzgajaju oko pet tona ribe godišnje. Sve prodaju kupcima iz okoline, 6 evra po kilogramu. Na prodaju je i riba stara godinu i po.
Pre nego što su tu pastrmke zaplivale, betonska korita su bila dom za nutrije, koju su uzgajali početkom osamdesetih, kada je bila apsolutni hit:
- Kažem Peri da bih volela da imam bundu, a on mi kaže da uzgajam sama nutriju i da je napravim sebi. I jesam, ne jednu, nego tri bunde – kaže Ankica.
Pre četrdeset godina počeli su da se bave i uzgojem pastrmke.
- Sećam se kao danas kada sam došao u Sušicu i nagovorila ženu da kupi dve pastrmke. Ljudi su bili nepoverljivi, rekla je da ne zna ni da to očisti, pa sam je učila kako se to radi. Sve, samo da se proda. Na kraju mi je ta žena dovela celo selo kao mušterije – prepričava Ankica.
Polovni traktor je kupila novcem iz programa ruralnog razvoja kada je dobila 15.000 evra. Uložila je i u priključke i solarnog pastira, da ogradi imanje.
Uz pomoć druge mere, kada je dobila 50.000 evra, opremila je seosku kuću za turizam, a svojim gostima nudi Goran "boroviček", rakiju sa začinskim biljem, sokove i džemove koje sama pravi.
kurir.rs/Večernji.hr
NE PROPUSTITE
