Za pčelarstvo se vezuje utisak da je reč o muškom poslu, međutim, sve je više žena koje se posvećuju radu sa pčelama i veoma su uspešne u tome. Osim što proizvode med, one proizvodnju proširuju na nove načine, a sve imaju jedan zajednički motiv – zdravlje.
Danijela Munitlaković je četvrta generacija pčelara u svojoj porodici, a ovu poljoprivrednu delatnost je podigla na viši nivo. Ona je iz okoline Čačka, sa obronaka planine Jelice, gde danas i proizvodi med. Po struci je ekonomista i sve vreme je radila u velikim sistemima. Pre godinu dana je odlučila da da otkaz i kancelariju definitivno zameni radom pod nebom i sa pčelama.
– Sve je počelo pre, nekih pet godina, kada sam odlučila da napravim iskorak i uključim se u posao sa kojim se mama bavila. Naime, moj pradeda Nikola je počeo da se bavi pčelarstvom davnih dvadesetih godina prošlog veka. Znanje i ljubav prema pčelama su se prenosili generacijama: od pradede, preko dede koji je sve to preneo mojoj mami Slavici, a ona meni. Ja sam počela uz nju da učim, a uz nas dve i moj muž – priča nam Danijela.
Ona i njena porodica se ne bave klasičnim, konvencionalnim pčelarenjem, već odgovornim pčelarstvom u stacionarnom pčelinjaku. Zatim, ne proizvode samo med, već su otišli korak dalje i napravili inovativan proizvod za naše prostore – krem med u koji se mešaju različiti visokokvalitetni i lekoviti sastojci, a svoj posao je dodatno proširila.
– Poslednjih godina uočen je trend gojaznosti kod dece i ideja nam je bila da napravimo zdravu alternativu industrijskim slatkišima. Zavisnost od šećera je dobro poznata, kao i to da ima svoju tamnu stranu. Mnoge bolesti, kao što su kardiovaskularne, dijabetes, slab imunitet se povezuju sa šećerom. Svest ljudi se polako menja i kupci su sve više zainteresovani za zamenu konditorskih proizvoda, koji su puni šećera i aditiva, prirodnim proizvodima koji su zdravi, a pružaju isti ugođaj – priča ona.
IDEJU DALI SLOVENCI
Kako dalje navodi, krem med su videli da se pravi u Sloveniji. Posebnom tehnologijom dobija se med koji je gušći od običnog, ne razliva se, ima finu, baršunastu strukturu bez krupnih kristala i može lako da se maže na hleb i peciva. Ovako dobijena osnova može da se obogati lekovitim i ukusnim dodacima, te je tako nastala kolekcija krem meda, ponekad i sa pomalo neobičnim sastojcima.
– Sa krem medom mešamo organske, visokokvalitetne sastojke. Na primer, imuno med za decu sadrži polen, divlju borovnicu, ribizlu, divlju kupinu, malinu i limun. Proizvod je već dobro poznat mamama koje kažu za njega da je „med bez koga se ne kreće u vrtić“. Jasno vam je koliko znači i mamama i deci i koliku ima efikasnost na imunitet – kaže Danijela.
Prema njenim rečima, najteže je bilo dodati osetljivo voće, kao što je malina.
– Malina je izuzetno osetljiva i traži poseban način obrade kako bi se sačuvali ukus, boja i svi vitamini. Mi koristimo liofilizaciju – postupak odstranjivanja vode pre nego što će se plod zamrznuti na niskoj temperaturi. Ovakvim načinom konzervisanja čuva se hemijski sastav, mikrostruktura i sva hranljiva svojstva ploda, što vi osećate kroz bogatstvo voćnog ukusa i mirisa – objašnjava nam Danijela.
kurir.rs/Agrosmart
NE PROPUSTITE
