Bukstagramer je relativno nova "profesija" vezana za procvat društvenih mreža, konkretno Instagrama. Na ovoj platformi okupila se zajednica knjigoljubaca i knjiških blogera iz celog sveta, koja daje književne preporuke, postuje svoje i pesme drugih, renomiranih pesnika, objavljuje odlomke iz književnih dela u nastajanju.
Beograđanka Vojislava Crnjanski Spasojević kaže za Kurir, da se prema nekim neformalnim istraživanjima, Instagram pokazao kao daleko delotvorniji po prodaju knjiga, nego npr. Fejsbuk, a preporuke drugih čitalaca kao uticajnije od klasične književne kritike.
- Većina bukstagramera bavi se potpuno amaterski ovom delatnošću, kao hobijem, bez pretenzija da postanu književni kritičari, ali ima i onih koji ozbiljno zarađuju. U najvećem broju slučajeva iole uticajni bukstagrameri, odnosno oni koji imaju bilo puno pratilaca, bilo profilisan krug ljudi koji veruju njihovim preporukama, sarađuju sa izdavačkim kućama tako što od njih dobijaju besplatne primerke izdanja, koje će pročitati i o njima napisati stav - priča naša sagovornica.
Ona objašnjava da ponekad to budu čak i nepovoljne ocene, ne nužno hvalospevi, ali je suština da knjigoljubac ne bude nepristojan, da se ogradi da je to njegovo mišljenje i da ipak ukaže na to, koja je to ciljna grupa kojoj bi se izdanje ipak moglo dopasti.
- Ja, lično, gotovo nikad ne pišem o knjigama koje mi se ne dopadaju, jer veoma malo vremena imam i za tekstove o onima koji mi se zaista dopadaju, pa često u jednom postu budu po dve, pa čak i tri knjige u fokusu - priča Vojislava.
VIŠE PRATILACA BOLJA ZARADA
Pojedini bukstagrameri u regionu od ovog posla bukvalno žive, jer imaju nekoliko desetina ili čak više od 100.000 pratilaca, pa i od same Instagram platforme dobijaju reklame i zaradu.
Mislim da je bukstagramer sa najviše pratilaca u regionu Alis Marić iz Zagreba (citaj_knjigu), koja često dolazi i učestvuje i u književnim događajima u Beogradu ili Novom Sadu, a koja ima respektabilan broj od 132.000 pratilaca.
Ona navodi da ukoliko neko ima mnogo pratilaca, recimo više od 5.000, a naročito oko 10.000 (kod nas), njemu se obraćaju i druge kompanije zbog reklame, kao i knjižare i knjižarski lanci, i to se plaća. U zavisnosti od vrste reklame ili usluge, cene se kreću od 100 do 250 evra po reklami.
- Možda ima i većih iznosa, ali ja za njih ne znam. Osim knjiga, knjižara, kafea ili restorana, reklamiraju se i kozmetički proizvodi, parfemi, figaro, slatkiši, hrana za životnje ili cvećare... Dakle, sve ono što bi moglo da privuče, pre svega, žensku publiku, jer je ona, kako se pokazalo, najveći pratilac bukstagram profila, a i daleko veći potrošač nego muški deo populacije - otkriva nam bukstagramerka.
PROFITIRAJU I POŠTARI
Otkriva nam i da knjige putuju u BiH, Hrvatsku, Crnu Goru, i odatle nazad. Kupuju ljudi jedni drugima na poklon i šalju, zbog čega profitiraju i poštari. U Srbiji su cene knjiga najpristojnije, pa često naši ljudi po prijateljima koji putuju, šalju pošiljke knjiga za Zagreb, Split, Osijek, Sarajevo, Mostar, Podgoricu... Najskuplje knjige su u Hrvatskoj, ali se neka izdanja tamo prva pojave, kao npr. romani nobelovke Ani Erno, pa ih ljudi odande po prijateljima naručuju.
Domaći popularni bukstagrameri, međutim, imaju 9.000 do 12.000 pratilaca, a renomirani portali i blogovi mogu naručiti književne preporuke od bukstagramera, što se takođe plaća, a cene idu do 150 evra po tekstu.
- Mislim da niko ne zna koliko ima ljudi koji se ovim bave, kao ni ko je bio prvi. Čitalačka zajednica se spontano organizovala, a kod nas naročito u poslednjih šest-sedam godina. Zanimljivo je da je Instagram kao mreža povezao ljude iz regiona, kao i dijasporu koja govori jezicima država bivše Jugoslavije, tako da se organizuju i književni klubovi, zajednička čitanja knjiga i komentarisanja, druženja po regionu - kaže naša sagovornica.
Svako na mreži otprilike zna koji bukstagramer odgovara njegovom senzibilitetu i čijim preporukama će verovati. To znaju i izdavačke kuće, pa shodno tome planiraju i reklamne kampanje, šalju primerke knjiga, preko bukstagramera organizuju nagradne igre za svoja izdanja.
kurir.rs/ J. Ž. Skenderija
NE PROPUSTITE
