Tramp zapretio, nafta eksplodirala: Panika na Vol Stritu zbog rata sa Iranom, barel probio 100 dolara, a tehnološki džinovi gube milijarde
Wall Street je juče zabeležio snažan pad, dok su cene nafte porasle, jer je početni optimizam u vezi sa mogućim završetkom rata s Iranom ponovo zamenila neizvesnost.
Indeks S&P 500 pao je za 1,7% i imao najlošiji dan od januara, čime je ponovo na putu ka petom uzastopnom nedeljnom gubitku. Taj niz traje još od perioda pre izbijanja rata i bio bi najduži u poslednje gotovo četiri godine.
Dow Jones oslabio je za 469 poena, odnosno 1%, dok je Nasdaq pao 2,4% i sada se nalazi više od 10% ispod rekordnog nivoa dostignutog početkom godine, što se na tržištu označava kao „korekcija“.
Dodatni američki vojnici približavaju se regionu
Finansijska tržišta već nekoliko dana osciliraju nakon početnog optimizma, kada je predsednik SAD-a Donald Tramp izjavio da su pregovori o okončanju rata bili "produktivni". Iran je to negirao, a zatim odbio i američki predlog primirja koji je posredstvom Pakistan dostavljen.
Sukobi su nastavljeni, dok su hiljade dodatnih američkih vojnika upućene ka regionu. Iran je u međuvremenu pojačao kontrolu nad strateški važnim Ormuski moreuz i mogao bi uvesti određenu vrstu „naplatne tačke“ za tankere koji prolaze tim uskim morskim putem, kroz koji prolazi oko petine svetske nafte.
Tramp ublažio retoriku
Cena barela sirove nafte Brent porasla je za 4,8% i dostigla 101,89 dolara, u odnosu na oko 70 dolara pre početka rata.
- Bolje im je da se uskoro uozbilje pre nego što bude prekasno - poručio je Tramp na društvenim mrežama, govoreći o iranskim pregovaračima.
Nekoliko minuta nakon zatvaranja berzi, Tramp je ublažio ton i izjavio da odlaže pretnju „uništenjem“ iranskih energetskih postrojenja do 6. aprila kako bi ostavio više prostora za pregovore.
- Pregovori traju i, uprkos netačnim tvrdnjama lažnih medija i drugih, idu jako dobro - naveo je.
Nakon toga, cene nafte su se delimično stabilizovale, pa se Brent vratio ka nivou od oko 100 dolara po barelu. Prinosi na američke državne obveznice takođe su se donekle smanjili.
Prinos na desetogodišnje američke obveznice porastao je na 4,43% sa 4,33% dan ranije, odnosno sa 3,97% koliko je iznosio pre početka rata. Takav rast već je doveo do povećanja kamatnih stopa na kredite i hipoteke u SAD-u, što utiče na usporavanje privrede.
Ne očekuje se snižavanje kamatnih stopa
Podaci objavljeni juče pokazali su da je nešto veći broj Amerikanaca tokom prošle nedelje podneo zahtev za naknadu za nezaposlene, iako je taj nivo i dalje nizak u istorijskom kontekstu.
Usporavanje tržišta rada obično bi podstaklo Federal Reserve da smanji kamatne stope, ali su očekivanja za takav potez ove godine značajno opala. Razlog su strahovi od inflacije, dodatno pojačani rastom cena nafte.
Na Wall Street najveći pad zabeležile su tehnološke akcije. Meta je pala 8%, dok je Alphabet oslabio 3,4%, dan nakon što je porota proglasila Instagram i YouTube odgovornima u velikom sudskom procesu vezanom za zavisnost od društvenih mreža.
Pad su zabeležile i druge velike tehnološke kompanije: Nvidia izgubila je 4,2%, Amazon 2%, dok je Apple bio izuzetak sa blagim rastom od 0,1%.
Ukupno posmatrano, S&P 500 je pao za 114,74 poena na 6.477,16 i sada je 7,2% ispod rekordnog nivoa. Dow Jones se spustio na 45.960,11 poena, dok je Nasdaq završio na 21.408,08 poena.
Biznis Kurir/Index.hr
