Dobio poziv sa suda, a mislio da je firma ugašena: Srpski privrednici u panici zbog zaboravljenog papira - Kazne idu i do 3 miliona dinara

Kada je jedan građanin odlučio da obustavi poslovanje svoje firme, smatrao je da je sve okončano onog trenutka kada je preduzeće tokom 2023. godine ušlo u postupak likvidacije. Nakon toga nije bilo prometa, aktivnosti su potpuno obustavljene, a računi su ostali neaktivni.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević navodi da su sva pravna lica u obavezi da podnose završni račun, odnosno redovan godišnji finansijski izveštaj, za svaku godinu poslovanja.

- Ta obaveza postoji bez obzira na to da li je firma ostvarila promet ili ne. Završni račun obuhvata period od 1. januara do 31. decembra kalendarske godine, a u njemu se iskazuju sve poslovne promene koje se odnose na tu godinu, prihodi, rashodi, imovina, obaveze, kapital - navodi naša sagovornica.

Rok za dostavljanje izveštaja Agenciji za privredne registre (APR) jeste 31. mart tekuće godine za prethodnu poslovnu godinu. To znači da se, na primer, finansijski izveštaj za 2025. godinu mora podneti najkasnije do 31. marta 2026. godine.

Kako objašnjava Zvezdana Pisarević, postoji i izuzetak koji se odnosi na zavisna pravna lica u Srbiji čije je matično društvo registrovano u inostranstvu i čija poslovna godina nije usklađena sa kalendarskom.

- U tom slučaju, uz saglasnost ministra finansija ili Komisije za hartije od vrednosti (za društva iz njihove nadležnosti), moguće je sastavljati i objavljivati redovan godišnji finansijski izveštaj sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja se razlikuje od kalendarske. Ipak, takva odluka nosi obavezu kontinuiteta, drugačija poslovna godina mora se primenjivati najmanje pet godina od početka njene primene, kako propisuje član 29. Zakona o računovodstvu - pojašnjava propise poreska savetnica.

Pored redovnih, zakon predviđa i vanredne finansijske izveštaje. Oni se sastavljaju i podnose APR-u u situacijama kada dolazi do statusnih promena, poput spajanja, podele, odvajanja ili prodaje pravnog lica. U takvim okolnostima neophodno je precizno prikazati stanje imovine i obaveza u trenutku promene, kako bi se zaštitili poverioci i obezbedila transparentnost postupka.

Za razliku od preduzetnika, koji pod određenim uslovima mogu privremeno da obustave delatnost, privredna društva nemaju mogućnost mirovanja. Ako prestanu da posluju, nad njima se mora sprovesti likvidacija ili, ukoliko su ispunjeni uslovi, stečaj.

- U praksi, međutim, nije retkost da osnivači, suočeni sa blokadom računa i nagomilanim dugovima, jednostavno prestanu da posluju bez formalnog zatvaranja firme. Ne obaveste ni APR ni Poresku upravu, ne pokrenu likvidacioni postupak i ne podnesu potrebne poreske prijave. Firma formalno ostaje aktivna, iako faktički ne posluje - navodi Pisarević.

Ona upozorava da je jedna od prvih posledica takvog postupanja upravo nepredavanje završnog računa. Čak i kada nema poslovne aktivnosti, obaveza podnošenja finansijskog izveštaja ostaje.

Ako se propusti rok 31. mart, zakon predviđa dodatnu mogućnost, završni račun za prethodnu godinu može se dostaviti najkasnije do 31. decembra tekuće godine. Primera radi, do 31. decembra 2025. moguće je predati finansijski izveštaj za 2024. godinu. Ipak, ovaj produženi rok ima ograničenje, izveštaji za 2023. ili ranije godine ne mogu se naknadno podneti po isteku zakonski predviđenog perioda.

Situacija postaje ozbiljnija ukoliko preduzeće dve godine uzastopno ne podnese završni račun. U tom slučaju APR pokreće postupak prinudne likvidacije, a istovremeno se podnosi tužba nadležnom sudu jer je nepredavanje finansijskih izveštaja prekršaj predviđen kaznenim odredbama Zakona o računovodstvu.

Kazne su značajne.

- Za pravno lice predviđen je raspon od 100.000 do čak tri miliona dinara. Pored toga, odgovorno lice u pravnom licu može biti kažnjeno novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara. Preduzetnici, iako imaju drugačiji status, takođe nisu izuzeti, za njih su predviđene kazne od 100.000 do 500.000 dinara - kaže naša sagovornica.

Biznis Kurir/Biznis.rs