Kraj reforme platnih razreda u Srbiji? Zašto koncept "jednaka plata za jednak rad" nikada nije uspeo
Pokušaj države da zakonom iz 2016. godine uredi zarade u javnom sektoru platnim razredima, ostao je i zvanično mrtvo slovo na papiru u martu 2025. godine kada je Narodna skupština usvojila drugi, kojim je i potvrdila da je ovakav koncept napušten. Tom odlukom stavljena je tačka na godinama unazad najavljivanu reformu sistemskog okvira čiji je moto bio “jednaka plata za jednak rad”.
Doduše rešenja su definisana u ranoj fazi fiskalne konsolidacije, kada je evidentiran neodrživ nivo rashoda za zarade u javnom sektoru, slabe kontrole mase zarada, koja je iz godine u godinu rasla iznad budžetom planiranih okvira.
Prošlo je skoro 10 godina od tada, nivo rashoda za plate je sveden u planirane budžetske okvire po preporukama MMF-a, a princip "jednaka plata za jednak rad" nije zaživeo jer vlast nije uspela svoja rešenja uskladi sa sindikatima, posebno onih najvećih, a u međuvremenu i neki osnovni postulati postali neprimenjivi. Te anomalije primetio je i Fiskalni savet u svojoj Analizi “PLATNI RAZREDI U SRBIJI: POUKE IZ NEUSPELE REFORME”, koja je objavljena 9. februara.
Zakon iz 2016. otišao u istoriju
U tom dokumentu jasno su izneli ocenu da je reč o neuspešnoj reformi platnih razreda i objasnili zašto je do toga došlo.
- Reforma platnih razreda iz 2016. godine podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji. Pokrenuta bez utvrđene osnovne zarade, sa preuskim rasponom koeficijenata i bez čvrstog analitičkog okvira, od početka je bila strukturno nekonzistentna. Umesto objektivnog vrednovanja rada, težište je preneto na pregovore o visini koeficijenata, što je dovelo do dalje fragmentacije, umnožavanja izuzetaka i potpunog gubitka sistemskog karaktera reformskog procesa - navodi Fiskalni savet.
Taj svojevrsni "rascep“ između nove regulative koja se deklarativno uvodi, a suštinski iz godine u godinu odlaže, i starih propisa koji su ostali na snazi, Vlada je iskoristila pa je linearno uvećavala plate po pojedinim ministarstvima. To je rađeno bez utemeljenja na objektivnim ekonomskim analizama koje bi ukazale na međusektorske i unutar sektorske disparitete u zaradama.
- Tako smo došli do paradoksalne situacije da reforma koja je trebalo da ujednači sistem u praksi proizvodi još veću razliku. Umesto konvergencije ka jedinstvenoj osnovici, broj različitih za obračun plata je rastao. Zato je Fiskalni savet, imajući u vidu dugogodišnja prolongiranja i rastuće deformacije sistema, još 2021. godine pozvao Vladu da odustane od ove reforme, što je na kraju učinjeno 2025. godine, kada je priznala u obrazloženju za ukidanja zakona, da je reforma bila neuspešna - tvrdi Fiskalni savet.
Lekar plaćen tek četiri puta više od nekvalifikovanog radnika
Tu primedbu o koeficijentima ali i vezivanje za minimalnu zaradu ova institucija je i 2019. godine iznela kao nedostatak.
- Lekar specijalista ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika. Dok međunarodna praksa pokazuje da je najčešći raspon između najniže i najviše zarade u evropskim zemljama 1:12. U Srbiji je zakonom o sistemu plata u javnom sektoru definisan raspon na 1:7,5. To i nije problem već to što je osnovica, sa kojom bi se množili propisani koeficijenti planirana suviše nisko, tek nešto iznad polovine minimalne zarade. To znači da su najniži koeficijenti besmisleni jer bi svi zaposleni sa ovim koeficijentima primali istu, minimalnu zaradu, a stvarni raspon između najniže i najviše zarade u državi ne bi bio 1:7,5 već oko 1:4, što je ispod svakog evropskog standarda – upozoravao je 2019. godine Fiskalni savet.
Te primedbe nisu tada uvažene što je dovelo do neuspešne reforme platnih razreda, stoji u analizi iz februara 2026. godine.
- Ishod nije iznenađujući iako je reforma „na papiru“ sprovođena gotovo čitavu deceniju, primena novog sistema kontinuirano je odlagana. Reforma platnih razreda iz 2016. godine podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji jer je od početka bila strukturno nekonzistentna. Umesto objektivnog vrednovanja rada, težište je preneto na pregovore o visini koeficijenata, što je dovelo do dalje fragmentacije, umnožavanja izuzetaka i potpunog gubitka sistemskog karaktera reformskog procesa. Tako se stiglo od posledičnog ciljanog raspona 1:9 iz 2005. godine na 1:46 u praksi u 2026. godini - navodi Fiskalni savet.
Šta dalje? Ovo predlaže Fiskalni savet
Da bi se koliko toliko napravio uređeniji sistem zarada u javnom sektoru, Fiskalni savet smatra da je potrebno da vlast nadvlada interese i pritiske najmoćnijih sindikata i da se prestane sa donošenjem populističkih odluka, što je, po svemu sudeći, glavni razlog zbog koga ova važna reforma nije sprovedena i nije ostvarila cilj da države a privuče i zadrži ključne stručne i upravljačke kadrove.
Svi ovi nedostaci, po preporuci ove nezavisne institucije, nauk su za budući reformski pristup.
- Povratak na jedinstven i centralizovan model platnih razreda nosi visok rizik ponavljanja istih grešaka. Generički reformski pristupi, poput jednoobraznih platnih razreda koje Svetska banka promoviše u regionu, često nedovoljno uvažavaju lokalno institucionalno nasleđe što može dovesti do suboptimalnih ishoda, ili potpunih promašaja u slučaju Srbije. Održivo rešenje, podrazumeva sektorski diferencirane intervencije i potencijalno dubinske reforme pojedinih delova javnih službi, zasnovane na pouzdanim podacima, jasnim kriterijumima i visokoj transparentnosti, pre svega kroz javni registar zarada "Iskra“.Takav pristup, omogućava ciljano ublažavanje kompresije zarada, uz očuvanje fiskalne održivosti i društveno-političke izvodljivosti - objašnjava Fiskalni savet.
Pitanje je samo da li će ove stavove uvažiti vlast koja se “opekla” na platnim razredima u javnom sektoru ili će se pak, bez kritičke distance, voditi studijom Svetske banke iz 2025. godine ”Ocena javnih finansija – Fiskalna politika za visoko razvijenu Srbiju” u kojoj se ponovo ističe potreba za uvođenjem jedinstvenog sistema platnih razreda, zasnovanog na jedinstvenom zakonskom okviru i osnovici za obračun zarada, poput onog iz 2016. godine.
- Fiskalni savet preporučuje Vladi da ne prihvati povratak na reformski koncept iz 2016. godine. S obzirom na dubinu strukturnih problema u sistemu javnih zarada i ograničene institucionalne kapacitete, Srbija nema prostor za još jedan dugotrajan reformski ciklus koji bi se završio bez opipljivih rezultata- upozorava Fiskalni savet.
Zato bi bilo loše da u predizbornoj godini, vođeni političkim, a ne ekonomskim motivima, vlast posluša Svetsku banku i posegne za modifikovanim reformama iz 2016. godine, “jednaka plata za jednak rad”, ako proceni da taj populistički princip može da donese značajan broj glasova. U tom slučaju, bez dubljih analiza, preti opasnost da ova reforma opet ostane “mrtvo slovo na papiru”.
Kurir Biznis/Blic
