Šveđani sele čitav grad: "Nemamo izbora, ispod nas se krije bogatstvo"
Tokom leta 2025. godine, 113 godina stara crkva u švedskom gradu Kiruni pomerena je gotovo tri kilometra, a postepeno se seli i čitav grad kako bi se omogućilo iskorišćavanje ogromnih nalazišta retkih zemnih elemenata ispod njegovih ulica. Ovaj ambiciozni projekat, koji predvodi švedska rudarska kompanija LKAB, odražava globalnu borbu za strateške resurse ključne za zelenu tranziciju i novu industrijsku revoluciju, piše Oil Price.
Rudnik prioritet
Rudarska industrija već više od jednog veka oblikuje ovu regiju Švedske, a kompanija LKAB eksploatiše gvozdenu rudu na tom području još od početka 20. veka. Međutim, danas se suočava sa velikim izazovom – rudarstvo ne može dostići puni potencijal dok se iznad ključnih nalazišta nalaze kuće, ulice, crkve i druge građevine. Uz to, usled intenzivnog vađenja rude došlo je do sleganja tla, što dodatno ugrožava bezbednost stanovnika.
LKAB danas nije samo proizvođač gvožđa, već i jedan od ključnih snabdevača retkim zemnim elementima, koji se smatraju strateškim resursima za održivu energetsku i tehnološku tranziciju. Prema podacima kompanije, nalazišta minerala poput neodimijuma i disprozijuma u Kiruni spadaju među najveće na svetu i od presudnog su značaja za proizvodnju električnih vozila, vetroturbina, baterija, ali i za odbrambenu industriju.
Smanjenje zavisnosti od Kine
U kontekstu Kirune, LKAB je stvorio resurs od strateškog značaja koji može da obezbedi stabilno snabdevanje Evropske unije i smanji zavisnost od Kine, koja trenutno ima dominantnu ulogu u vađenju i preradi retkih zemnih elemenata. Prema analizama Međunarodne agencije za energiju (IEA), Kina drži oko 91 odsto kapaciteta za rafiniranje i čak 94 odsto proizvodnje magneta, što predstavlja ozbiljan rizik za globalnu stabilnost snabdevanja. Zbog toga se EU, kao i druge zemlje, sve više okreće razvoju sopstvenih izvora. Pored Švedske, i druge nordijske zemlje, poput Finske i Norveške, otkrivaju slična nalazišta.
Ipak, za 23.000 stanovnika Kirune preseljenje nije samo ekonomsko, već i duboko emotivno pitanje. Iako su mnogi prihvatili odštetu ili nove domove, deo stanovništva oseća tugu zbog napuštanja istorijskog grada. Predsednik Opštinskog veća Kirune Mats Taveniku ističe da je industrija oduvek bila ključni faktor koji je oblikovao život u ovom gradu.
- Kiruna je izgrađena na mineralima i svaki njen stanovnik zna da ćemo se pre ili kasnije morati iseliti iz svojih domova, jer zavisimo od rudarske industrije - rekao je Taveniku.
Kiruna je tako postala simbol borbe za resurse koji će biti presudni za industrije budućnosti, a njeni stanovnici suočeni su s realnošću kojoj se moraju prilagoditi.
Biznis Kurir/Jutarnji
