Jedina zemlja na svetu koja može sama sebe da prehrani: Pored kokosovih palmi raste paradajz, svi joj zavide na plodnom zemljištu
U vremenu kada većina zemalja u velikoj meri zavisi od uvoza hrane, južnoamerička država Gvajana izdvojila se kao jedina koja je uspela da obezbedi potpunu prehrambenu samodovoljnost u svim osnovnim kategorijama namirnica, prenosi „Glavkom“.
Prema istraživanju objavljenom u naučnom časopisu Nature Food, Gvajana, sa oko 830.000 stanovnika, predstavlja jedinstven primer održivog sistema proizvodnje hrane. Iako je čak 85 odsto njene teritorije prekriveno gustim i teško pristupačnim džunglama, poljoprivredna proizvodnja je skoncentrisana u uskom priobalnom pojasu koji se koristi maksimalno efikasno.
Ključ uspeha ove zemlje nije u širenju obradivih površina, već u primeni intenzivnih, promišljenih i održivih poljoprivrednih praksi.
Povoljna klima i izuzetno plodno tlo
Položaj blizu ekvatora Gvajani obezbeđuje stalnu toplinu i visoku vlažnost vazduha, dok su višemilenijumske glinene naslage stvorile veoma plodno zemljište. Ipak, presudnu ulogu u postizanju visokih prinosa imali su načini obrade zemlje.
Mešovita setva kao standard
Za razliku od klasične monokulturne proizvodnje, poljoprivrednici u Gvajani primenjuju mešovitu setvu, odnosno istovremeno gajenje više biljnih kultura na istoj površini. Tako se, na primer, između kokosovih palmi sade ananasi i paradajz.
Kukuruz i soja često se uzgajaju zajedno, jer soja obogaćuje zemljište azotom koji kasnije koristi kukuruz. Ovakav sistem omogućava povećanje prinosa za 1,2 do 1,5 puta u odnosu na tradicionalne metode.
Regenerativna poljoprivreda
Gvajana se oslanja na regenerativne tehnike koje ne iscrpljuju tlo, već ga dugoročno obnavljaju. Stočarstvo je povezano sa ratarskom proizvodnjom, čime se koriste prirodna đubriva. Živo korenje ostaje u zemlji tokom cele godine, što smanjuje eroziju, dok je upotreba hemijskih sredstava svedena na minimum zahvaljujući prirodnoj zaštiti biljaka kroz zajednički uzgoj.
Primer Gvajane pokazuje da i mala država sa ograničenim resursima može postići prehrambenu nezavisnost i biti otporna na globalne krize, klimatske promene i poremećaje u lancima snabdevanja. Koncept „više proizvodnje uz manje ulaganja“ sve se više nameće kao ključno rešenje za budućnost planete u uslovima rasta stanovništva.
Biznis Kurir/Blic Biznis
