Albanci da se spreme na velike promene: Edi Rama najavio ambiciozan plan koji će direktno pogoditi sve građane, mnogo toga ugroženo
Albanski premijer Edi Rama najavio je ambiciozan cilj, da Albanija postane prva zemlja na svetu bez gotovinskog plaćanja pre kraja ove decenije. Nakon što je osvojio četvrti mandat, Rama je uz obećanje o približavanju Evropskoj uniji predstavio i viziju potpune digitalizacije finansijskih tokova.
Digitalna budućnost kao državna strategija
Na skupu „Albanija 2030 - vizija ka evropskoj integraciji“, Rama je istakao da želi da sve finansijske transakcije u zemlji budu digitalne. Smatra da je za to neophodna obuka građana i institucija, ali veruje da je cilj ostvariv i da bi ukidanjem gotovine Albanija prevazišla zastarele i neefikasne prakse.
Ipak, dok ideja zvuči jednostavno, u praksi nailazi na otpor i brojna pitanja.
Mnogi građani i dalje preferiraju gotovinu. Mimoza A. iz Tirane, kao i većina njenih vršnjaka, koristi karticu samo za podizanje plate, dok za svakodnevne kupovine bira keš. Takav stav je i dalje dominantan u zemlji.
Sive zone i infrastrukturni problemi
Bivši ministar finansija Arben Maljaj upozorava da je Albanska ekonomija previše oslonjena na sivu ekonomiju, posebno u poljoprivredi, kao i na novac dijaspore koji često ne prolazi kroz zvanične kanale. Dodaje da bi smanjenje gotovine zahtevalo velika ulaganja u bezbednosne sisteme i modernizaciju finansijskog sektora, posebno u ruralnim oblastima koje čine veliki deo zemlje.
Stručnjaci, poput Besmira Semanaja, smatraju da je plan nerealističan i rizičan. Albanija je nedavno bila meta ozbiljnih hakerskih napada, uključujući napad na sistem e-Albania i državne institucije. Semanaj podseća da čak i visokodigitalizovane zemlje poput Švedske i Norveške zadržavaju deo gotovine u opticaju kao rezervu za vanredne situacije.
Uticaj na privredu i mala preduzeća
U turizmu i ugostiteljstvu digitalna plaćanja su u porastu, ali domaći gosti i mali proizvođači i dalje koriste isključivo keš. Hotelijeri, poput Hazisa I. iz Tirane, strahuju da bi prelazak na potpuno digitalno poslovanje povećao troškove i ugrozio mala preduzeća, posebno one koji rade van urbanih centara.
Nedostatak jasne strategije
Maljaj smatra da cilj za 2030. godinu nije jasno razrađen i da nedostaju konkretni, merljivi koraci. Po njemu, nijedna zemlja na svetu još uvek nema ekonomiju potpuno bez gotovine, a Albanija se dodatno suočava sa slabom digitalnom pismenošću, nedovoljno efikasnim javnim sektorom i visokom korupcijom.
Guverner Centralne banke Gent Sejko navodi da su elektronska plaćanja u stalnom porastu, sa dva po stanovniku 2015. godine na 21 godišnje danas. Ipak, stručnjaci ističu da je to daleko ispod evropskog proseka od preko 300 transakcija po stanovniku.
E-trgovina u Albaniji i dalje je slabo razvijena. Platforme poput Stripea ne posluju u zemlji, banke nude skupe sisteme, a PayPal funkcioniše samo za fizička lica. To značajno smanjuje mogućnost uključivanja lokalnih firmi u globalno digitalno tržište.
Biznis Kurir/Telegraf Biznis
