Srbija pred novim problemom: Setva pšenice kasnila, evo kakve su posledice
U ostatku zemlje pšenica je već počela da se bokori i pripremljeno čeka zimske temperature.
Iako je optimalni rok za setvu pšenice prošao, još ima poljoprivrednika koji nisu završili ovaj posao. Manjak padavina onemogućio je kvalitetnu pripremu za setvu, zbog čega su čak i oni proizvođači koji poštuju rokove, hlebno zrno ove jeseni sejali nešto kasnije.
Među njima je i Dejan Rakić iz Aradca, koji je svoje parcele pšenicom posejao tek 22. i 23. oktobra.
“Ovo je najkasnija setva koju sam ja ikada radio. Obično sve završim oko 10. oktobra, ali ove godine nisam uspeo da spremim zemlju ranije. Pšenica je nikla i sada se, kako je dobila kišu, razvija”, objašnjava Rakić.
Useve, kaže, redovno obilazi.
Prskanje insekata
“Negde su se, zbog toplog vremena, pojavili insekti, pa su ljudi morali da rade tretmane na pšenici. Ja sam, recimo, detelinu sejao još ranije, početkom oktobra, ali ju je napao buvač i morao sam da prskam”, objašnjava Rakić i dodaje da su mnogi poljoprivrednici ove jeseni sejali više pšenice nego lane.
Za razliku od individualnih proizvođača, koji su u proseku posejali više pšenice za 15 do 20 odsto, u zadruzi “Yuko Begejci” ove sezone nisu povećavali površine pod hlebnim zrnom.
“Ljudi se okreću kulturama koje mogu da izbegnu eventualan nedostatak padavina. Mislim da nije dobro da se iz godine u godinu menja setvena struktura zbog vremena. Tako se stvara problem na tržištu. Na proleće će se opet sejati više suncokreta nego kukuruza. I onda sami stvaramo neke viškove“, kaže Serđo Okolišan, rukovodilac proizvodnje u "Yuko Begejci" iz Torka.
U ovoj zadruzi setva pšenice je počela 7. oktobra.
Otežano oranje
"Zbog nedostatka padavina nicanje je krenulo tek krajem oktobra, početkom novembra. Usevi dobro izgledaju. Sve je niklo. U poslednje vreme smo imali oko 30 litara kiše, po 15 u dva navrata. To je malo, jer je deficit vlage u zemljištu ogroman, preko 500 litara po metru kvadratnom. To otežava ljudima i da završe zimsko oranje“, kaže Okolišan.
Dodaje da je njihova pšenica u fazi dva lista.
"U narednom periodu treba kiše. Da je bilo više padavina u oktobru pšenica bi drugačije izgledala. Imala bi veći porast i bila bi izbokorena“, objašnjava.
Na teritoriji Srednjeg Banata u septembru i oktobru palo je ukupno 28,6 milimetara kiše po metru kvadratnom. U istom regionu od januara do sredine novembra bio je 341 litar kiše, što je skoro 40 litara manje nego prošle godine. Prosek maksimalnih dnevnih temperatura u oktobru u ovom delu zemlje kretao se između 16,96 i 18,66 stepeni.
"Na našem terenu setve ozime pšenice obavljale su se ili u prvoj dekadi oktobra ili početkom treće dekade. Veći je pocenat kasnih setvi, tako da imamo neujednačene faze razvoja biljaka kao posledicu različitih rokova setve. Intenzivniji razvoj biljaka nastupiće tokom novembra”, kaže Snežana Parađenović iz PSS Zrenjanin.
Veoma je važno, ističe, da usevi budu dovoljno razvijeni, jer mlade biljke mogu biti osetljive na niske temperature naročito u slučaju golomrazice. Strnih žita će u Srednjem Banatu biti više za 20 odsto nego prošle godine.
“Osim pod pšenicom, proizvođači su povećali i površine pod ozimim ječmom. Prema podacima s kojima služba raspolaže, površine pod ozimom pšenicom iznose 57.117 hektara, a ozimim ječmom 5.150”, dodaje.
Pojava virusa
Tokom vizuelnih pregleda biljaka pšenice u trećoj dekadi oktobra, uočeno je, kaže, prisustvo cikade, nosioca virusa kržljavosti pšenice.
“Proizvođači ozime pšenice iz ranijih rokova setve bili su prinuđeni da obave insekticidne tretmane, zbog prisustva štetočina na usevu i zato što na deklarisanom semenu pšenice nisu imali nanesen insekticid. Cikade ne moraju, ali mogu da prenesu virus. Problem je što se to tek u kasnijoj fazi otkriva”, navodi Parađenovićeva.
Dr Vladimir Aćin iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, kaže da je problem sa nedostatkom padavina imala pšenica na severu zemlje, dok je južno od Save i Dunava bilo dosta kiše.
"Tamo gde je bilo padavina, pšenica je u fazi bokorenja, što je dobro. Biljka će dobro ući u zimu. A tamo gde tek niče, gde je čak i posejana na vreme, ali je seme stajalo u zemlji i čekalo padavine, pšenica je u fazi od jednog do tri lista, zavisno od vlage“, objašnjava Aćin.
Kiša koju smo imali poslednjih dana više je nego dobrodošla usevima.
"Stanje vlage se popravilo i nadamo se da neće doći do naglog zahlađenja, jer su usevi koji su u fazi nicanja najosetljiviji na niske temperature“, navodi.
Kvalitet pšenice nizak
I tokom ove setve poljoprivrednici su dosta koristili sopstveno seme.
"Ove godine je bilo sertifikovanog semena za oko 50 odsto površina koje su pod pšenicom. To je zbog toga što se godinama proizvođači okreću sopstvenom semenu, pa se semenska pšenica proizvodi i prodaje sve manje. Sada, kada se daju subvencije, možda se i traži više sertifikovano seme, ali to ne može za jednu sezonu da se poveća. Ako potražnja bude rasla, rašće i proizvodnja ovog semena“, kaže Aćin.
Upozorava i da je kvalitet pšenice u Srbiji godinama nizak.
"Tehnološki kvalitet za pekarsko-mlinarsku industriju zavisi od sorte pšenice. Ono što je kod nas nerešeno pitanje jeste otkup po kvalitetu. I dalje se pšenica otkupljuje po kilogramu. Proizvođači zato seju visokoprinosne sorte, a prinos i kvalitet još ne idu zajedno. Tako da ako sorta ima veći potencijal za prinos, uglavnom ima manji kvalitet“, navodi Aćin.
Stručnjaci savetuju da se parcele redovno obilaze i da se primene sve mere zaštite ukoliko je to neophodno. Dodaju i da bi kiša u narednom periodu mnogo pomogla kako trenutnom, tako i u kasnijem razvoju pšenice.
Biznis Kurir/RTS
